(VIDEO) Stručnjak za energetiku: Termoelektrane su stare, kvarovi česti, a rudnici ne mogu da poboljšaju produktivnost

Srbija je ušla u novu fazu energetske tranzicije - nakon vesti o napretku u planiranju izgradnje nuklearne elektrane, zvanično je puštena u rad i prva solarna elektrana "Petka". Reč je o prvoj ozbiljnijoj investiciji Elektroprivrede Srbije u obnovljive izvore energije. Ali planovi se ne zaustavljaju na tome.

U fokusu je i izgradnja hidroelektrane "Bistrica", što bi bio prvi veliki hidroenergetski objekat u Srbiji posle tri decenije.

Ipak, stručnjak Aleksandar Kovačević upozorava da izazovi tek dolaze, jer se potrebe i mogućnosti energetskog sektora ne poklapaju sa ambicijama ekonomskog razvoja.

"Naše projekcije ovog trenutka su bitno različite. Energetski sektor je usmeren na relativno skroman rast nacionalnog proizvoda, oko 3 do 3,5 odsto. A ambicije razvoja su na nivou od sedam odsto. To je bitna razlika između potrebnog i onoga što energetika vidi", objašnjava Kovačević u Jutarnjem programu "Otvori oči".

Kada je reč o "Bistrici", važno je razumeti da ta hidroelektrana ne donosi novu energiju već efikasnije iskorišćenje postojeće, ukazuje naš sagovornik.

"Bistrica je pumpno-akumulaciono postrojenje, zapravo baterija. Mora se napuniti jezero da bi se kasnije praznilo. Dakle, ona ne stvara novu energiju, već pomaže sistemu da raspoloživu energiju koristi pametnije", dodaje gost.

Stare termoelektrane, sve češći kvarovi

Struktura trenutne proizvodnje električne energije u Srbiji, kako upozorava Kovačević, nije održiva.

"Otprilike jedna trećina dolazi iz hidroelektrana, a dve trećine iz termoelektrana na ugalj. Međutim, termoelektrane su stare, njihova verovatnoća tehničkog otkaza raste. Kvarovi su gotovo redovni, a rudnici nemaju kapacitet da poboljšaju produktivnost - ona se može samo pogoršavati", objašnjava naš sagovornik. 

Kako navodi, zbog toga je, pored zamene zastarelih kapaciteta, neophodna i dodatna izgradnja.

"Bez novih kapaciteta, nema ni rasta nacionalnog proizvoda", ističe Kovačević.

Kakvi kapaciteti su Srbiji potrebni?

Kovačević smatra da odgovor ne može biti jednostavan - rešenje je u pametno složenom energetskom miksu.

"Govori se o nuklearnoj elektrani u daljoj budućnosti. Ali kratkoročno, Srbija je već iskoristila više od 90 odsto raspoloživih hidroresursa. Đerdap i Bajina Bašta su i dalje među najvažnijim objektima, ali mnogo prostora za nove hidroelektrane nema", navodi Kovačević.

Printscreen: Newsmax Balkans

Rešenje vidi u raznovrsnosti: biomasa, geotermalna energija, solarna i vetroenergija - sve to mora biti deo sistema.

"Ali miks mora biti racionalan, sposoban da omogući industrijski razvoj u potpuno novom okruženju", naglašava.

Budućnost donosi drugačiju potrošnju

Jedan od najvećih izazova je sve veća varijabilnost potrošnje struje. Ona više nije ravnomerna i predvidiva kao ranije.

"Potrošnja budućnosti uključuje punjenje baterija, rad podatkovnih centara, električna vozila, sve veći komfor u domaćinstvima. To znači da sistem mora da reaguje brzo, fleksibilno i precizno. Danas su uređaji efikasniji, ali veće snage i rade intenzivnije. Troše više u kraćem vremenskom intervalu", kaže Kovačević.

Energetski sektor Srbije, poručuje ovaj stručnjak, mora da se transformiše u korak sa tehnološkim i društvenim promenama - i to brže nego do sada.

Gostovanje Aleksandra Kovačevića pogledajte u videu: 

Komentari (0)