Potpisan ugovor za hitnu obnovu 200 kilometara pruga, prioritet deonice s najvećim brojem nesreća
U Vladi Srbije potpisan je Ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji, kojim je predviđeno zaduživanje kod Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 50 miliona evra.
Dokument su potpisali ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i generalna direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković.
Kako je rekao Vesić, potpisani ugovor znači da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.
Poslednih godina bez većih ulaganja u pruge
"Koliko je to važno za nas, odnosno za infrastrukturu i generalno za ministarstvo, najbolje pokazuje podatak da mi godišnje rehabilitujemo od svojih sredstava oko 100 kilometara pruga i na to trošimo između 20 i 30 miliona evra. Sada ćemo znači samo kroz ovaj ugovor duplirati broj kilometara pruga koje treba da rekonstruišemo", istakao je on.
Ministar je naveo da u Srbiji ima skoro 3.400 kilometara pruga i da je rekonstrukcija neophodna na mnogim kilometrima.
"Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi", poručio je Vesić.
Prema njegovim rečima, u poslednih nekoliko godina, posebno sedam ili osam, nije se mnogo ulagalo u održavanje postojeće ne samo železničke već i putne i svake druge infrastrukturne mreže, i zato sada imamo situaciju da nas rekonstrukcije koštaju mnogo više nego da smo redovno održavali mrežu.
"Zato pripremamo moderan zakon o održavanju infrastrukture, kakav postoji u nekim zemljama EU, gde ćemo obavezati svakog upravljača, koliko mora novca iz budžeta da izdvaja za održavanje i snimanje stanja infrastrukture. Na taj način ćemo imati tačan pregled stanja i na vreme moći da ulažemo novac u održavanje, što će značiti manje novca za rekonstrukcije", rekao je ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Kako je objasnio, insistiraće se na tome da svako preduzeće odvaja više novca za održavanje infrastrukture, posebno i zbog toga što već ove godine u saobraćaj ulazi i novih 108 kilometara brze pruge, koje je takođe neophodno održavati.
EBRD taj novac svakako namenila Srbiji
Vesić je podsetio i da je novac iz ugovora potpisanog EBRD već bila namenila Srbiji za druge namene, ali da je u oktobru prošle godine u razgovoru sa predstavnicima te banke, koji su, kako je naglasio, razumeli potrebu Srbije i prihvatili da ta sredstva budu preusmerena u hitnu rekonstrukciju postojećih pruga.
"Zahvalan sam EBRD, zahvalan sam infrastrukturi, Ministarstvu finansija i svima koji su dali svoju doprinos da danas dođemo do ovde i da imamo ovih dodatnih 50 miliona evra za rekonstrukciju postojećih pruga", rekao je Vesić.
On je dodao i da će od ovog ugovora korist imati i privreda, jer kako je istakao što su naše pruge bolje, više će se koristiti za kargo saobraćaj koji donosi najveći prihod, a omogućiće i komforniji život ljudima koji žive pokraj pruga, jer će vozovi moći da idu i brže i sigurnije.
Regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli rekao je novinarima da je cilj potpisanog ugovora unapređenje, bezbednosti, infrastrukture i železničkog sistema.
Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vesić ocenio je da srpske železnice svoj Dan i veliki jubilej 140 godina postojanja, obeležavaju u zamahu sveobuhvatne modernizacije.
Krađa delova pruge na relaciji Novi Sad - Beograd postala je uobičajena stvar, a osim materijalne štete, prouzrokuje i veća kašnjenja vozova. Putnici se žale da "Soko" voz neretko kasni, pa se sve češće odlučuju za druge vozove jer je vreme putovanja slično.
"Ovo je jedan važan deo našeg rada. Mi smo u međuvremenu imali 16 projekata u Srbiji u vrednosti od jedne milijarde evra i ovaj posao je takođe deo našeg strateškog fokusa. Vrlo je značajno što će realizacija ovog ugovora u velikoj meri uticati na unapređenje transporta roba u železničkom saobraćaju", rekao je Kolanjeli.
On je naglasio i da je za EBRD, pored finansijskog aspekta posla, značajno i unapređenje bezbednosti i uopšte smanjenje svih posledica klimatskih promena sa kojima se u današnje vreme suočavamo.
"Cilj nam je da unapredimo stabilnost sektora i da radimo i da doprinesemo tome da se Srbija približi EU", naglasio je Kolanjeli i dodao da je ovo prvi korak u tom pravcu.
Cilj Projekta rehabilitacije i održavanje pruga, za koji je odobreno zaduživanje kod EBRD za hitnu obnovu železničke infrastrukture Srbije u iznosu do 50 miliona evra, kako je navedeno, održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
U ciljeve spada i smanjenje rizika od akcidenata, povećanje bezbednosti putničkih i teretnih železničkih usluga, održavanje koloseka, kao i povećanje brzina i propusne moći pruga.
Obnova pruga s najvećim brojem nezgoda
Deonice pruga koje će biti obuhvaćene ovim projektom su u najvećoj meri one na kojima je evidentiran veći broj nezgoda, odnosno iskliznuća kola i to su Ranžirne stanice Beograd "B" i "A" (Resnik i Rakovica), zatim Rasputnice "B", "K" i "K1"(Jajinci), deonica Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd centar-Pančevo-Vršac, kao i Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica, ali i Lapovo-Kraljevo.
Projekat se odnosi i na deonice Ruma-Šabac-Rasputnica Donja Borina-državna granica-(Zvornik Novi), Platičevo-Rasputnica "1"-Rasputnica"3"-Štitar, Smederevo-Mala Krsna, zatim Mala Krsna-Bor-Rasputnica"2"- Vražogrnac, ali i deonice Niš,Crveni Krst-Zaječar-Prahovo -državna granica, Pančevo-Zrenjanin- Kikinda, Subotica-Bogojevo-državna granica,Novi Sad-Odžaci-Bogojevo i Novi Sad, rasputnica Sajlovo-Rimski Šančevi-Orlovat.
Istaknuto je i da će projekat sprovesti "Infrastruktura železnice Srbije".
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su A. V. (2004) iz Temerina, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.
Na sednici Vlade Srbije usvojen je predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine, koji je od izuzetne važnosti za budućnost naših mladih i koji će odmah biti poslat u skupštinsku proceduru, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Kako da ostanemo interesantni stranim investitorima i da li će dinar izdržati potrese na tržištu? Hoće li sankcije kompaniji NIS uticati na celokupnu srpsku ekonomiju i šta država planira da održi privredni rast? Odgovore tražimo od ekonomiste Nebojše Savića, profesora FEFA fakulteta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su započeti razgovori sa američkom Kancelarijom za kontrolu strane imovine, da će biti nastavljeni u četvrtak i poručio da Srbija neće učestvovati u otimanju ruske imovine i nacionalizovati Naftnu industriju Srbije, iako ima pravo da to uradi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće brojne konsultacije i sastanke o funkcionisanju NIS nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji i dobro je da se razgovara i sa američkom i ruskom stranom, rekao je za Newsmax Balkans urednik spoljne politike u nedeljniku NIN Nenad Zafirović.
Beogradska berza donela je Odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu (Prime Listing - NIS a.d, Novi Sad - NIS).
Ruska Federacija je u stalnom kontaktu sa Srbijom i zatražila je hitne konsultacije u vezi sa situacijom nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, kojima se traži povlačenje ruskog kapitala iz NIS, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predsedavala je u Vladi Srbije prvim sastankom Radne grupe za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija SAD, Kancelarije za kontrolu strane imovine, u vezi sa potencijalnnim uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Komentari (0)