Između čeličnog prijateljstva i ekonomske realnosti: Kakvi su odnosi Srbije i Kine

Iako Kina u ekonomskoj sferi jedina može da parira Evropskoj uniji kao ključni partner Srbije, aktuelni podaci ukazuju na značajan trgovinski deficit i pad direktnih investicija u protekloj godini.

Dimitrije Milić iz "Novog trećeg puta" i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije u Stavu dana analizirali su izazove politike balansiranja i potencijale Sporazuma o slobodnoj trgovini u svetlu globalnih geopolitičkih previranja.

Politika četiri stuba i "čelično prijateljstvo"

Spoljna politika Srbije decenijama se bazira na balansiranju između četiri stuba - Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine.

Prema rečima Dimitrija Milića, Kina je Srbiji privlačna kao rastuća ekonomija koja je zadržala stope rasta čak i kada su razvijene ekonomije Zapada stagnirale.

"Odnose Srbije i Kine najbolje definišu nazivi sporazuma koje države potpisuju. Sa strateškog 'čeličnog' prijateljstva, u maju 2024. godine prešlo se na viši nivo definisan kao zajednica sa zajedničkom budućnošću", objašnjava Milić.

Printscreen: Newsmax BalkansDimitrije Milić, "Novi treći put"

Dodaje da je ideja srpske diplomatije bila diversifikacija investicija i trgovine, koristeći fleksibilnost Kine u pogledu kredita za infrastrukturu, što je pre bio transakcioni nego dubinski politički odnos.

Trgovinski deficit: Od igle do lokomotive naspram bakra

Iako je Kina postala drugi najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, struktura te razmene je izrazito neravnomerna.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da se deficit vrtoglavo uvećava, dostižući prošle godine 4,6 milijardi evra.

"Mi iz Kine uvozimo praktično sve - to je svetska fabrika koja proizvodi od igle do lokomotive, od mikročipova do prekookeanskih brodova i vojne opreme. Sa druge strane, naš izvoz je mnogo jednostavniji. Preko 95 odsto srpskog izvoza u Kinu odnosi se na bakar i rezanu građu", navodi Stanić.

Printscreen: Newsmax BalkansBojan Stanić, Privredna komora Srbije

Upozorava da se, uprkos najavama o izvozu hrane i vina, nikakva značajna promena u strukturi izvoza nije desila ni nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini.

Pad investicija i geopolitički rizici

Zanimljiv podatak koji iznose sagovornici jeste drastičan pad kineskih investicija u 2023. godini, koje su sa prosečnih milijardu evra godišnje spale na nivo ispod 100 miliona evra.

Stanić to povezuje sa kineskom politikom planiranja, ali i geopolitičkim pritiscima.

Foto: Tanjug/AP/Sakchai Lalit

Poseban izazov predstavljaju carinske i necarinske barijere Zapada prema kineskim kompanijama koje posluju u Srbiji.

"Pored kvota na izvoz čelika iz smederevske Železare, imamo i zabranu izvoza guma kompanije 'Linglong' na američko tržište, uz obrazloženja o kršenju prava radnika", podseća Stanić.

Milić dodaje da je pozicija Srbije otežana jer Železara više od 50 odsto svog izvoza realizuje upravo u Evropskoj uniji.

Kineski krediti: Favorable, ali uz politički rizik

Kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima koji se finansiraju kineskim kapitalom, stručnjaci ocenjuju da su ti krediti generalno povoljni, ali nose specifične rizike.

"To su krediti koje daje država i oni nose određeni politički rizik, odnosno zahteve strane koja vam daje novac. Brisel procenjuje da što više kredita uzmete od Kine, postajete politički zavisniji", objašnjava Stanić.

Milić primećuje da je Kina danas opreznija nego 2010. godine, jer se u državama poput Šri Lanke ili Pakistana suočila sa problemima u vraćanju sredstava ili precenjenim projektima.

"Kina je nešto rezervisanija u plasmanu sredstava danas, ali je i dalje konkurentna u sferi infrastrukturnih projekata u državama u razvoju", zaključuje Milić.

Razgovor sa Dimitrijem Milićem i Bojanom Stanićem pogledajte u videu:

Komentari (0)