(VIDEO) Penzije rastu, ali i inflacija skače: Da li penzioneri žive bolje nego pre 13 godina?

Analizirali smo kako su penzije rasle od 2012. godine do danas.

U periodu od prvih 10 godina beleži se značajan rast penzija za više od 40 odsto, a u poslednje tri godine sa svim redovnim i vanrednim povećanjima penzije su porasle za oko 50 odsto.

To znači da su danas penzije skoro duplo više nego pre 13 godina, ali ono što je takođe drastično veće nego ranije je i inflacija. Pa se postavlja pitanje da li danas penzioneri sa većom penzijom zaista mogu da osete njen rast. 

Veliki skok penzija, ali i inflacije

Ako pogledamo rast penzija u poslednjoj deceniji, vidimo dve potpuno različite slike. U periodu od 2012. do 2022. godine, prosečna penzija je porasla sa oko 23.500 na nešto više od 33.000 dinara.

Na papiru to izgleda kao povećanje od preko 40 odsto. Ali u isto vreme, cene su rasle gotovo istim tempom - inflacija je u tom periodu dostigla oko 43 odsto.

To znači da je realna vrednost penzija, odnosno njihova kupovna moć, praktično ostala ista. Drugim rečima, penzioneri su dobijali više dinara, ali su za taj novac mogli da kupe skoro isto kao i deset godina ranije.

Printscreen: Newsmax Balkans

Posle 2022. situacija se menja - penzije su tada krenule da rastu brže i učestalije. Samo u tri godine, do 2025, one su nominalno porasle za više od 50 odsto.

Prosečna penzija stigla je do oko 50.000 dinara. Ipak, problem je što je i inflacija u tom periodu naglo skočila - posebno 2022. i 2023. godine, kada je ona prelazila 10 procenata godišnje.

Kada se sve to sabere, cene su od 2022. do 2025. porasle za skoro 75 odsto. To znači da penzioneri i pored velikih povećanja nisu danas mnogo bogatiji, jer je rast penzija pratio i rast inflacije, što prate i veće cene u prodavnicama, a sa tim, realna kupovna moć penzionera zapravo i nije toliko veća nego pre tri godine.

Koliko kilograma mesa je moglo da se kupi sa penzijom u poslednjih 13 godina?

Sa prosečnom penzijom od nešto više od 20.000 dinara 2012. godine i sa prosečnom cenom mesa od 380 dinara, penzioneri su mogli da kupe ukupno 62 kilograma svinjskog mesa.

Deset godina kasnije, sa 10.000 većom penzijom, ali i duplo skupljim mesom, penzioneri su mogli da kupe 50 kilograma mesa, što je manje nego u periodu kada im je penzija bila manja.

Printscreen: Newsmax Balkans

Danas, kada je prosečna penzija nešto viša od 50.000 dinara i kada meso košta prosečno 750 dinara, penzioneri mogu da kupe svega pet kilograma mesa više nego pre 13 godina.

Kakvo je stanje sa cenom krompira?

Krompir je dugo važio za jednu od najpristupačnijih namirnica, ali i on je pokazatelj koliko su troškovi života porasli.

Pre 13 godina, kilogram krompira koštao je 44 dinara, 2022. cena je bila oko 60, a danas je stigla do 100 dinara.

Printscreen: Newsmax Balkans

To znači da se sa prosečnom penzijom pre 13 godina moglo kupiti 535 kilograma krompira, a danas sa penzijom koja je gotovo duplo veća može da se kupi 506 kilograma krompira sto je manje nego kad je penzija bila niža.

Dakle, i najosnovnija hrana, koja je nekada bila simbol jeftinog obroka, postala je primer koliko realni životni troškovi izjedaju kućni budžet.

Mleko triput skuplje nego 2012. godine

Jedna od takvih namirnica je takođe i mleko. Litar mleka koštao je 70 dinara, deceniju kasnije njegova cena se udvostručila, a danas je mleko triput skuplje nego tada.

Printscreen: Newsmax Balkans

Uzmimo u obzir da je sa cenom mleka porasla i penzija, ali ako pogledamo koliko litara mleka penzioneri mogu da kupe danas, to je uistinu osetno manje mleka nego ranije. Kako su godine prolazile, penzije su rasle, ali je moglo da se kupi sve manje mleka.

Razlog za to i pored rekordnog skoka penzija je inflacija koja pruža osecaj da novac nestaje.

Iako smo imali veliki porast penzija tokom svih ovih godina, inflacija je ta koja nije dozvolila da penzioneri osete da imaju više novca nego ranije.

Komentari (0)