Srbija na energetskoj raskrsnici: Struja iz vetra i vode umesto uglja, a trajna stabilnost iz nuklearnih reaktora

Poslednjih mesec dana pažnju ne samo stručne javnosti izazvala je polemika Ministarstva rudarstva i energetike i Akademijskog odbora za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademijski odbor za energetiku smatra da treba odustati od reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" i napraviti jasan plan gašenja termoelektrana na ugalj do 2050. godine.

Odbor ukazuje na nedostatke solarnih i vetroelektrana, ali i na procedure neophodne za izgradnju bezbedne nuklearne elektrane.

Zvanični podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku za 2023. godinu, u proizvodnji električne energije, ugalj je učestvovao sa 58,91, voda sa 32,68 odsto, prirodni gas sa 4,91 procenta, vetar sa 2,67, obnovljiva zapaljiva goriva, u koja spadaju biogas, biomasa, industrijski i komunalni otpad 0,66 odsto, sunce sa 0,12 i derivati sa 0,05.

Za 2024. godinu podaci postoje na sajtu Agencije za energetiku Republike Srbije. Prema tim podacima, u 2024. godini, u Republici Srbiji bez elektrana na teritoriji AP KiM termoelektrane na ugalj su proizvele 60,49 odsto električne energije, hidroelektrane 29,74 odsto, termoelektrane-toplane 4,75 odsto, vetroelektrane 3,80 odsto, solarne elektrane 0,25 odsto, elektrane na biomasu i biogas 0,86 odsto, dok su ostale elektrane, a to su male elektrane na gas priključene na distributivni sistem proizvele 0,02 odsto od ukupno proizvedene električne energije.

Kupci-proizvođači su predali u mrežu 0,09 odsto od ukupne proizvedene električne energije.

Printscreen: Newsmax Balkans

Prema trenutnim, današnjim podacima, koji su dostupni na sajtu elektromreže Srbije, pokazuju da termoelektrane proizvode 79,92 odsto sve proizvedene električne energije, hidroelektrane proizvode 14,07 odsto, vetroelektrane 1,34 odsto, a elektrane na gas 4,68 odsto. Nedostaju podaci za solarne i ostale elektrane.

Ovi podaci menjaju iz sata u sat, a mogu se uživo pratiti na sajtu. Upravo ovi podaci potvrđuju izveštaj Međunarodne agencije za energetiku, koji pokazuju da se Srbija nalazi na šestom mestu u svetu po udelu uglja u elektičnoj energiji - iza Bocvane, Kosova, Južnoafričke republike, Mongolije i Indije.

Energetska tranzicija

Srbija je nekako stidljivo krenula put energetske tranzicije. Za to će nam trebati ogromna finansijska sredstva, tako da se Srbija treba, pa i mora, osloniti na međunarodnu finansijsku i svaku drugu pomoć u energetskoj tranziciji. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Naše termoelektrane su iz prošlog veka i veliki su zagađivači životne sredine. I dalje postoje neki koji ugalj vide kao siguran, stabilan energent. Međutim, uglja u Srbiji je sve manje i lošeg je kvaliteta, pa se poslednjih godina dešavalo nešto što je nekada bilo nezamislivo: Srbija je uvozila ugalj.

Hidroelektrane bez vode

Treća sušna godina zaredom otkrila je i nedostatke hidroelektrana, jer sve manje vode protiče kroz njihove turbine.

Rešenje u ovom segmentu su reverzibilne hidroelektrane, koje su u samom vrhu priorieta kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, kako zbog proizvodnje tako i zbog skladištenja električne energije.

Izgradnja nuklearne elektrane

U poslednje vreme sve se više govori i izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji. Posle trideset pet godina, nakon ukidanja moratorijuma na nuklearne elektrane i početka rada Komisije za nuklearnu energiju Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Srbija je nastavila da hoda nuklearnim putem.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije dalo je francuskoj državnoj elektroprivredi EDF i građevinskoj i projektantskoj kompaniji Ežis da urade preliminarnu studiju o potencijalnom korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Reaktor dokazan u višegodišnjoj praksi

Prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju, država koja prvi put gradi nuklearnu elektranu treba da razmatra samo one tipove reaktora čiji je dizajn dokazan u višegodišnjoj praksi i za koje postoje pozitivna eksploataciona iskustva u zemlji porekla kao i u drugim razvijenim zemljama.

Buduća srpska nuklearna elektrana, ako se bude gradila, mora biti izgrađena po principu ključ u ruke u punom skladu sa standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju.

U suprotnom, susedne države neće dozvoliti njen rad. Za njenu izgradnju je potrebno oko petnaest godina, tako da ostaje da se vidi iz kog izvora će Srbija dobijati električnu energiju u narednom periodu.

Komentari (0)