Godišnje bacimo više od 780.000 tona hrane, dok skoro 20 odsto stanovništa živi na rubu siromaštva

Ekspertkinja za cirkularnu ekonomiju i članica radne grupe za Nacrt novog zakona o praćenju otpada od hrane i tekstila Sanida Klarić navodi za RTS da se u Srbiji gotovo 20 odsto hrane baca na putu od proizvodnje do trgovinskih lanaca, dok istovremeno na rubu siromaštva živi 19,9 odsto stanovništva.

Ona ističe da bi usvajanje novog zakona, usklađenog sa preporukama Evropske unije, omogućilo pravedniju raspodelu hrane i učinilo zdravu i bezbednu hranu dostupnijom svima.

PROČITAJTE JOŠ

EKONOMIJA

Stručnjaci o sankcijama NIS: Građani ispaštaju zbog pogrešne energetske politike, Srbija bastion ruskih interesa

Pre oko nedelju dana stupile su na snagu najavljivane i nekoliko puta odlagane američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Građani ispaštaju zbog pogrešne energetske politike, a Srbija je bastion ruskih interesa u Evropi, smatraju stručnjaci.

21:03Pre 86 d15.10.2025.

Autor

Društvo

Čak polovina mladih povremeno konzumira alkohol: "Sve više devojčica pije, to je ranije bilo tipično za dečake"

Podaci Instituta "Batut" pokazuju da čak polovina mladih povremeno pije, a sve više njih počinje već sa 13 godina. Socijalna radnica Jelena Tanasijević kaže za Newsmax Balkans da problem počinje jer na našim prostorima nekada bude zanimljivo da se maloj deci daje da probaju alkohol.

20:16Pre 86 d15.10.2025.

Autor

"Usvajanjem novog Zakona o praćenju tokova otpada od hrane, koji bi bio u skladu sa preporukama Evropske unije, uspeli bismo da postignemo bolji balans i omogućimo da zdrava i bezbedna hrana bude dostupna svima", ukazuje Klarićeva.

Koliko hrane se baci u Srbiji

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), u Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane, što je u proseku 108 kilograma po stanovniku. Većina tog otpada – čak 64 odsto, potiče iz domaćinstava, dok preostali deo dolazi iz proizvodnje i trgovine.

Klarićeva ukazuje da je veliki problem hrana sa oznakom "najbolje upotrebiti do", poput testenina, brašna ili šećera. Iako su ti proizvodi često bezbedni za upotrebu i nakon tog datuma, trgovinski lanci ih bacaju ili spaljuju, umesto da ih doniraju.

"Važno je da velike trgovine bolje upravljaju lancem nabavke i da znaju do kog trenutka hrana može da se koristi. Neodgovoran odnos prema rokovima često dovodi do viših trgovačkih marži i viših cena, što direktno pogađa potrošače. Zakon o praćenju otpada od hrane to bi mogao da spreči", dodaje ona.

Foto: Envato

Novi zakon, kako objašnjava, predviđa uvođenje obaveze evidentiranja i izveštavanja o bačenim količinama hrane.

"To bi nam omogućilo da znamo koliko se hrane baca. Svi proizvođači, ali i oni koji raspolažu hranom u veletrgovinama, morali bi da podnose izveštaje. Tako bismo mogli da vidimo koliko bacaju i da shvatimo da li svoj rizik od bacanja hrane u stvari prebacuju u trgovačku maržu. To je važan korak ka transparentnosti i odgovornijem poslovanju", naglašava Klarićeva.

Ukidanje PDV na donacije kao podsticaj

Jedan od važnih predloga je i ukidanje PDV-a na donacije hrane, što bi dodatno podstaklo velike sisteme da hranu usmere onima kojima je najpotrebnija.

"U Evropi postoji zakon o bacanju hrane, koji je Slovenija već uvela. Taj zakon, na određeni način, stimuliše velike sisteme da ne bacaju hranu, kažnjava ih ako to čine, a podstiče ih da hranu doniraju. U Bosni i Hercegovini, recimo, postoji zakon koji predviđa oslobađanje od PDV-a na donacije. Da bi se slični propisi primenili i u Srbiji, potrebno je stvoriti adekvatan pravni okvir koji će omogućiti njihovu primenu", zaključuje Klarićeva.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)