U kakvom su stanju dalekovodi u Srbiji i da li su spremni za veće snežne padavine

Direktor za upravljanje i tržište u Elektromreži Srbije Duško Aničić rekao je za RTS da je u prva tri dana oktobra potrošnja struje u Srbiji značajno porasla, za 10 odsto, i da je 3. oktobra bila 101 Gwh.

Nakon toga, kada su krenule tople probe na daljinskom grejanju, potrošnja je polako padala, i juče je iznosila oko 95 GWh, što je trenutni dnevni prosek, rekao je Aničić.

Istakao je da je za stabilnost elektroenergetskog sistema ključno da toplane rade, u suprotnom imamo značajniju potrošnju električne energije. 

S obzirom da se najavljuje hladnija zima nego prethodna, veoma je važno da prenosni sistem radi dobro.

Rekao je Elektromreža spremno dočekuje zimu i da se sve planirane aktivnosti i remonti na prenosnoj mreži završavaju po planu.

"Za slučaj eventualnih havarija, EMS raspolaže modularnim stubovima koji omogućavaju brzu zamenu u slučaju pada postojećih“, rekao je Aničić.

Prema njegovim rečima, na osnovu podataka dobijenih preko evropskih platformi u regionu i Evropi, za sada nema većih nestabilnosti u snabdevanju strujom.

Italija, kaže, trenutno uvozi više električne energije, što je uobičajeno za ovu zemlju koja ima visoku zavisnost od obnovljivih izvora.

Upravljanje zagušenjima 

Pre dva dana stigla je vest da pojedine evropske zemlje ograničavaju proizvodnju obnovljive energije.

"To su mere, mehanizmi, na koji način možete da upravljate zagušenjima u mreži, operatori prenosnih sistema rade, da ne dođe do preopterećenja", objasnio je Aničić.

Određene zemlje, poput Španije i Portugalije, koje su se nedavno suočile sa nestancima struje, uvele su mehanizme upravljanja zagušenjima u prenosnoj mreži, a cilj je, kako je rekao Aničić, očuvanje stabilnosti sistema.

Foto: Tanjug/Elektrodistribucija Srbije

Nemačka i Francuska su, kaže, takođe povećale prag intervencije kako bi ostale unutar sigurnosnih granica sistema.

Tržište struje i tranziti naprežu mreže

Razlika u proizvodnim cenama između zemalja dovodi do velikih tranzita električne energije, što napreže evropsku prenosnu mrežu.

"Sada to funkcioniše tako, imamo evropsko tržište, gde svako hoće da kupi energiju gde je najjeftinija. I to dovodi do takve situacije da je prenosna mreža u tim situacijama napregnuta, odnosno da imamo velike tranzite, jer trgovci hoće da prevezu električnu energiju iz onog dela sistema gde je jeftino, a tamo gde je skupo i da zarade", rekao je Aničić.

To su izazovi sa kojima se susrećemo sada i s kojima ćemo se tek susretati, naveo je Aničić.

Transbalkanski koridor - energetski auto-put budućnosti

Evropska komesarka juče je tokom posete Beogradu najavila podršku dalkovodnom pravcu Transbalkanski koridor.

Kroz Srbiju idu četiri deonice tog prenosnog sistema.

Prema Aničićevim rečima, do sada su završene dve od četiri sekcije: Pančevo-Rešica 2017. godine i Kragujevac-Kraljevo 2022. godine.

U toku je izgradnja treće deonice, Obrenovac-Bajina Bašta, koja bi trebalo da bude završena do 2027. godine. Početkom iste godine počinje i izgradnja četvrte deonice ka Višegradu i Pljevljima, rekao je Aničić.

"Ovo su energetski auto-putevi koji omogućavaju pouzdan tranzit električne energije širom regiona i Evrope", naveo je Aničić.

Komentari (0)