Stranih radnika 10 puta više nego pre deceniju: "Ne moraju čak ni da dođu u Srbiju da bi aplicirali za radnu dozvolu"

Nije novost da Srbija ima problema sa radnom snagom i da nam radnici pristižu sa svih strana. Dok svake godine više od 25.000 ljudi trajno napusti zemlju, sve je manje onih koji žele da rade fizičke poslove.

Građevina, ugostiteljstvo, transport i proizvodnja grane su koje danas opstaju zahvaljujući strancima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stranih radnika u Srbiji danas je gotovo deset puta veći nego pre 10 godina. Samo prošle godine izdato je oko 80.000 radnih dozvola, a u ovoj imamo čak 100.000 zahteva.

"Dosta mesta je upražnjeno, s obzirom na to da ne postoji mogućnost da se nađu domaći državljani, poslodavci pribegavaju angažovanju stranaca", navodi za Newsmax Balkans Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Dolaze iz Nepala, Bangladeša, Indije, Šri Lanke, Azerbejdžana i sve češće iz Turske. Za mnoge od njih, Beograd je mesto gde se radi mnogo, ali i gde se može zaraditi više nego kod kuće. Žive skromno, u kolektivnim smeštajima i za njih je Srbija nova šansa, a za našu privredu spas od kolapsa radne snage.

Od februara prošle godine proces zapošljavanja stranaca u potpunosti je digitalizovan. Dozvole za rad i boravak sada se izdaju elektronski.

"Ne moraju čak ni da dođu u Srbiju da bi aplicirali za boravišnu i radnu dozvolu koju dobijaju na tri godine. Ranije je taj neko morao da dođe ovde, da vidi hoće li dobiti ili ne, a sada je tamo negde i kada ga obaveste da je odobrena - onda u većini slučajeva tek tada dolaze", istakla je Jevtović.

Rupe u sistemu kontrole

Iako većina stranih radnika u Srbiji radi legalno, pojedini slučajevi pokazuju da rupe u sistemu kontrole ipak postoje.

Lažne agencije za posredovanje dovode radnike, a zatim ih ustupaju drugim firmama. Usput se menjaju ugovori, oduzimaju pasoši, radni sati rastu, a prava gube - to pokazuju i slučajevi radnika koji su gradili fabriku "Linglong" u Zrenjaninu.

I ovo nije izolovan slučaj.

"Na jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Vojvodini, radnicima iz Uzbekistana uzeti su pasoši, imali su ograničeno kretanje, kao da su došli u zatvor, a ne da zarade za život. Rešili smo taj slučaj sa inspekcijom rada, a imamo i primer kada se domaći radnici otpuštaju i na to mesto dovedu stranu jer prihvataju da rade duže i po manjoj ceni", istakao je za našu televiziju Miloš Miljković iz Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost.

Srbija je otvorena prema stranim radnicima, kažu - biće ih još. Bez jasne strategije, rizikujemo da reagujemo stihijski, a ne planski - da gasimo požare umesto da gradimo sistem.

Uvoz radnika za jedne je dokaz da tržište funkcioniše i da posao ne sme da čeka. Za druge upozorenje da dok drugi dolaze, naši i dalje odlaze. Jer pitanje nije samo ko će da radi, već i ko će da ostane.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)