Srbija kasni za Evropskom unijom kada je reč o zelenoj energiji: Šta je potrebno da bi se stekla klimatska neutralnost

Prvo mora da sprovede najdublju transformaciju svoje ekonomije do sada. To znači smanjenje emisije ugljen-dioksida u svim sektorima - od energetike i industrije, do saobraćaja i poljoprivrede.

Zatim, mora potpuno da se predje na obnovljive izvore energije poput vetra i sunca. Bolja energetska efikasnost znači manje rasipanja, više uštede, zgrade troše manje struje i grejanja, a domaćinstva bi uz iste navike trebalo da plaćaju manje račune.

Razvoj zelene tehnologije bi značilo više električnih automobila u saobraćaju, a pravi motori čiste ekonomije postaju zapravo vetroparkovi.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, ograničenje fosilnih goriva što bi u praksi značilo da ugalj, nafta i gas odlaze u prošlost i da ih zamenjuje čista energija iz prirode.

Šta je Evropska unija dosad postigla?

Uspeli su da smanje emisije ugljen-dioksida za trećinu u poslednje tri decenije, ali saobraćaj i poljoprivreda i dalje drže kočnicu. Energetika i industrija prednjače, a cilj je da smanje emisije  upola u naredne cetiri godine.

Izuzetno važni za transformaciju su obnovljivi izvori energije. Danas oko četvrtina energije dolazi upravo iz vetra, sunca i vode, ali do 2030. cilj je to bude polovina.

Printscreen: Newsmax Balkans

U Švedskoj, Danskoj i Portugalu je na primer već više od polovine struje zeleno dok su Nemačka i Poljska još u tranziciji zbog oslanjanja na ugalj.

Energetska efikasnost je ipak polje u kome se kasni. Renovira se samo jedan odsto zgrada godišnje, a trebalo bi najmanje tri odsto.

Brže ulaganje u izolaciju i modernizaciju je ključno. Poslednji pokazatelj napretka je jasan trend napuštanja uglja - većina članica planira potpuno gašenje do 2035. godine, ali gas se i dalje koristi kao prelazno gorivo. Znamo da se nafta najsporije izbacuje, posebno u saobraćaju.

Kakva je situacija u Srbiji?

Srbija i dalje kasni za Evropskom unijom kada je reč o zelenoj energiji i čistijem okruženju.

Emisije ugljen-dioksida smanjene su samo za oko četvrtinu, dok EU cilja više od polovine. Obnovljivi izvori energije čine tek četvrtinu ukupne potrošnje, što je znatno manje od evropskih 42 odsto. Kada je reč o energetskoj efikasnosti tu smo neefikasni, zgrade se retko renoviraju i tu kasnimo u proseku 10 do 15 godina.

Više od 10 godina zaostatka imamo i u pogledu električnih vozila, pa je na putevima u Srbiji manje od jednog procenta vozila električno.

I dok EU planira kraj uglja, više od polovine naše struje još uvek dolazi upravo iz njega, što nas udaljava od čiste okoline i do 20 godina.

Zaključak jeste da Srbija ima još puno posla da stigne Evropu, ali i da postane prava zelena sila Balkana.

Komentari (0)