Kako razlikovati jestive od otrovnih gljiva: "Neophodno oko za detalje, amateri često mešaju lisičarku sa zavodnicom"

Naučnici su davno rekli da čovek ima najviše samopouzdanja u oblasti u kojoj ništa ne zna, za Newsmax Balkans podseća profesor Nebojša Lukić sa Fakulteta inženjerskih nauka, čiji je hobi već godinama mikologija i koji je osnivač gljivarskog društva "Šumadija".

Društvo je pre skoro dve i po decenije osnovano sa ciljem da okupi zaljubljenike u mikologiju, ali i sve one koji žele da se edukuju u ovoj oblasti.

Profesor Lukić ističe da kod gljiva nema posebnog pravila.

"Morate da znate gljive. Čovek koji bi se pojavio na zemlji, a da pre toga nije imao nikakve informacije, zaključio bi da su paradajz i crvena jabuka isto. Ako poznajete voće i povrće, nikada ga nećete pomešati. Slična stvar je i sa gljivama. Međutim, tu postoji druga strana od koje ne možete da se odbranite. Kako je čovečanstvo uopšte zaključilo da su neke gljive otrovne, a neke nisu? Probali su ih. Oni najnesrećniji su se otrovali, a preživeli su zaključili da te gljive ne treba jesti", pojasnio je profesor.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodao je da su neke gljive koje su stotinu godina iznošene na tržište u zapadnim zemljama kao što su Nemačka, Francuska, Švajcarska, ubile nekolicinu ljudi krajem 90-ih godina.

"Reč je o vrsti Tricholoma flavovirens. Kod ljudi koji u je konzumirali, dostignuta je neka koncentracija koja je kod njih izazvala smrtni ishod. Tako je i sa lekovima. U određenoj dozi lek je lek, a u prevelikoj dozi otrov", konstatovao je Lukić.

Po čemu se razlikuju otrovne od neotrovnih?

U berbu gljiva se kreće sa predznanjem, a laici bi, prema preporuci stručnjaka, trebalo da se edukuju ili da pored sebe imaju osobu koja je dobar poznavalac otrovnih i neotrovnih vrsta.

Članica gljivarskog društva "Šumadija" Milka Adžić podelila je nekoliko praktičnih saveta za sve one koji se upuste u avanturu branja gljiva bez adekvatnog znanja, ali i za one sa iskustvom kada se prvi put susretnu sa nekom vrstom.

"Morate da uzmete ceo primerak gljive pažljivo ubran tako da ga ne oštetite ni u jednom delu tog plodonosnog tela gljive, da ga nekakvim nožićem zakačite malo i ispod zemlje da taj deo koji bi inače ostao u zemlji izađe i da gljiva bude zaista cela", preporučuje Adžić.

Pojasnila je da tako treba činiti jer se neke od najotrovnijih vrsta gljiva razlikuju od svojih rođaka koje nisu otrovne po osnovi drške, po tome kako ta gljiva miriše, da li menja boju na dodir, koja je to nijansa.

"Gljivu morate da poznajete u tančine. Tu vam može pomoći dobra literatura i stalna poseta terenima sa nekim ko zna kako biste lakše i brže učili. Ukoliko ste zainteresovani da ih koristite u ishrani, te vrste koje su najpopularnije kao konzumne, komercijalne, delikatesne, možete relativno brzo da savladate", kaže sagovornica.

"Žene bolje gljivarke nego muškarci"

Dodaje da je neophodna i posvećenost.

"Morate da imate oko za detalje. Žene su bolje gljivarke nego muškarci. One umeju da razlikuju nijanse, obraćaju pažnju na detalje, prisutnije su u trenutku, skoncentrisanije. Mikologija je jedna od najtežih nauka u kojoj informacije sustižu svakodnevno jedna drugu, koja je živ organizam koja se menja iz trenutka u trenutak", istakla je Milka.

"Najčešće mešaju zavodnica i lisičarka"

Evo i praktičnog primera kako se lako može napraviti greška između jestive i njene takozvane sestre bliznakinje, otrovne gljive.

Nenad Milosavljević iz gljivarskog društva "Šumadija" istakao je da se najčešće mešaju zavodnica i lisičarka.

"Možemo da pričamo o najčešćoj zameni i najvećoj greški koju prave gljivari amateri u Srbiji, a to je da zamene klasičnu lisičarku i gljivu koju zovemo zavodnica zato što nas zavede da pomislimo da se radi o lisičarki", napomenuo je on.

Printscreen: Newsmax Balkans

Kako je Milosavljević pojasnio, zavodnica ima tanke listiće dok lisičarka ima prutiće.

Napominje da ako okrenemo gljivu ne bi moglo doći do zabune.

"Zavodnica raste u buketu, a lisičarka raste samostalno. Ona ume da raste u grupama, ali nikad iz jednog bokora", naglasio je sagovornik.

Najsmrtonosnija "zelena pupavka"

Najsmrtonosnija gljiva koju možemo naći na našim terenima, težine 40 grama, koja je dovoljna da dođe do smrtnog trovanja. Reč je o zelenoj pupavki.

"Problem kod nje je što simptomi trovanja nastupaju vrlo kasno, kada već dolazi do otkazivanja jetre i bubrega, nekad i posle osam, deset, 20 sati, tako da su najčešće trovanja njom letalna.

Nekada i iskusni mogu da pogreše, a bilo je takvih slučajeva baš u udruženju "Šumadija", na svu sreću bez ozbiljnih posledica.

"Bilo je trovanja zelenom pupavkom, naleteli smo na društvo koje je pogrešilo ne iz neznanja nego je bio sumrak kada je bralo", istakla je Gordana Bogićević.

Nova gljiva pronađena u spomen-parku Šumarice

U Kragujevcu je nedavno pronađena nova vrsta gljive pod nazivom "tačkasta vitezovka" koju je pronašao upravo jedan od sagornika Prozora Balkana profesor Nebojša Lukić na prostoru Spomen-parka Šumarice.

Ova gljiva uvrštena je u svetske baze podataka nakon višegodišnjeg istraživanja i dve nevezane DNK analize u Srbiji i Španiji koje su potvrdile da se radi o novoj vrsti.

Komentari (0)