(VIDEO) Srđan i čarobni svet gljiva: Najmlađi determinator u Srbiji prepoznaje više od 100 vrsta

Srđan Blanuša je postao pravi fenomen: prepoznaje više od sto vrsta gljiva, neumorno čita i provodi vreme u prirodi. Kaže da su ga gljive oduvek privlačile, kao da su one izabrale njega. On je neprikosnovena mlada nada srpske mikologije. 

"Od malena sam bio opterećen gljivama. Moja baka je imala knjigu koju sam stalno listao. Otkad znam za sebe, gljive su moj čaroban svet", rekao je Blanuša u emisiji Tražim reč.

Najmlađi determinator u Srbiji

Njegova posvećenost je zarazna: roditelji su ga pratili na brojnim manifestacijama i kroz šumu, a on je postao poznat među gljivarima širom zemlje. Blanuša ističe da u Srbiji danas ima oko 15 determinatora i to su ljudi sa izuzetnim poznavanjem gljiva. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Objašnjava važnost gljiva za ekosistem: one razgrađuju organske ostatke i omogućavaju rast biljaka; bez gljiva, kaže, Zemlja ne bi imale minerale kojima smo danas okruženi.

"Za mene je normalno da kad god hodam, to radim pognute glave jer ja zapravo sve vreme gledam dole, gde bi mogle da se pojave gljive. One su svuda i zovu nas," kaže Blanuša.

Posebno voli smrčak, prvu prolećnu gljivu. "Smrčak je krhka gljiva, gumasta, šarmantna. Ako me neko pita za omiljenu gljivu, to je smrčak", ističe on.

Printscreen: Newsmax Balkans

Tokom emisije, stručnjaci su govorili i o kontroverzi sečenja ili uvrtanja gljiva pri berbi.

"Plodno telo gljive je kao jabuka. Micelijum ostaje živ ispod zemlje. Zbog toga branje ne uništava nasade", rekao je Blanuša nadovezujući se na istraživanja u Švajcarskoj gde su u dve šume praktikovali različiti princip branja gljiva.

Samo znanje sprečava trovanje

Blanuša otvoreno kaže da bi želeo da jednog dana bude profesionalni gljivar, ne da bi od gljiva zarađivao novac. Dodaje da izlasci i boravak u šumi vrlo pozitivno utiču na raspoloženje i smiruju um.

"Boravak u šumi je lekovit. Savez gljivara Srbije se zalaže da ljudi steknu osnovno znanje. Samo znanje sprečava trovanje", naglašava naš sagovornik.

U studiju je pred kamerama testiran Srđanovo znanje o razlikama otrovnih i jestivih gljiva. Detaljno je objasnio karakteristike otrovnog šampinjona (žuta drška, jak miris paljene gume) i pupavke, najotrovnije vrste s visokom smrtnošću.

Printscreen: Newsmax Balkans

Za paprenjaču ga vezuje i nezaboravno iskustvo. Naime, kada ju je probao jednom prilikom, od ljutine mu je vrh jezika utrnuo, i to višečasovno. Zatim, gljiva lisičarka raste iz zemlje, ima listiće koji rastu spojeni sa stablom, dok otrovna zavodnica raste iz drveta (panjeva) i ima "tanjirić" list iz stabla. 

Naglašava da razlike nisu vidljive golim okom i da su mikolozi dužni da kod svake gljive budu vrlo oprezni.

Mladi uče o gljivama

Često dobija poruke i fotografije gljiva: ljudi ne znaju, pa pitaju njega ili njegove roditelje. Kaže da je sve više edukacija i manifestacija gde mladi uče o gljivama.

Jedna vrsta koju bih mnogi determinatori voleli da pronađu, a među njima i Srđan, jeste rhodotus palmatus "kajsijevača", gljiva toliko retka da je zabeležena samo u nekoliko primeraka u Srbiji. Ovaj nalaz je gotovo mitski, neonarandžasta gljiva sa kapljicama na šeširu.

Blanuša smatra da decu treba upoznati sa gljivarstvom što ranije, već u vrtićima ili prvom razredu, jer deca lako pamte nazive i roditelji su više voljna da se upuste u edukaciju.

"Deci dajem bajkovite činjenice, ne latinske nazive, da se zaljube u svet gljiva", objašnjava.

Dodaje da je mnogo naučio od starijih gljivara i knjiga. 

Saveti gljivara

Ako želimo da pomognemo mladim gljivarima i sprečimo neželjene trovanja, evo nekoliko saveta na kraju:

- Edukacija je ključ: učlanite se u gljivarski odred, posećujte izložbe i manifestacije.

- Uvek učite od iskusnijih i koristite pouzdane izvore – fotografije mogu zavarati.

- Dnevnik nalaza može pomoći da prepoznate varijacije poput smrčka ili paprenjače.

- Nikada ne berite gljivu ako niste 100 odsto sigurni da je jestiva, jer ta greška može biti smrtonosna.

U Srbiji bogatoj gljivama, edukacija i odgovornost su najbolja zaštita. A Srđan Blanuša, najmlađi determinator, pokazuje da pravo poznavanje može biti prava zaštita, ali i prava ljubav prema prirodi. 

Pogledajte celu emisiju Tražim reč:

Komentari (0)