(VIDEO) Profesori upozoravaju: "Deca sve manje motivisana, a škole zatrpane vukovcima"

Gde puca naše školstvo na putu od silnih vukovaca do neuspeha na prijemnom? Ako se diplome stiču bez znanja, a ocene bez truda, gde je smisao škole? Ko tu koga najviše vara: đaci školu, škole sistem, ili roditelji?

Odgovore na ova pitanja pokušali smo da pronađemo sa Anom Milojković, profesorkom srpskog jezika u OŠ "Kneginja Milica" na Novom Beogradu, Andrejom Pavlovićem, profesorom matematike u OŠ "Dr Jovan Cvijić" iz Smedereva i Miloradom Antićem iz Foruma Srednjih škola,

Bez koncentracije i motivacije

Direktorka OŠ "Dragojlo Dudić" iz Beograda Daniela Pavić kaže da su očekivanja profesora od rezultata prijemnih ispita u njihovoj školi bila mnogo viša, naročito kada je reč o motivaciji I borbenosti, obzirom da su pripreme trajale tokom čitave školske godine. Najveće muke maturanti su imali sa pažnjom i koncentracijom - naročito kod pitanja koja su imala malo više teksta.

"Mnogi đaci, još pre prijemnih ispita, odlučili su da upišu privatne srednje škole - koje nisu zahtevale nikakvo rangiranje u smislu određenog broja bodova neophodnog za dalje školovanje - i tako su roditelji našli lakši put do diplome, ali otvorilo se pitanje kapaciteta tih učenika dok je deci koja upisuju državne škole trebalo mnogo više bodova i morali su mnogo više da se pomuče", kaže Daniela Pavić.

Motivacija učenika je u padu, ističe direktorka i potkrepljuje tu tvrdnju podatkom da je ove školske godine od njih 82 samo četvoro njih nosioci su Vukove diplome. Motivaciju, po njoj, najviše ubija mogućnost da se diploma privatne škole potpuno izjednači sa onom iz državne.

Olakšanje puta ne stvara znanje, poklanjaju se ocene da bi se podigao broj vukovaca. 

Milorad Antić iz Foruma Srednjih škola misli da državne škole i dalje drže neki nivo discipline i kvaliteta rada, dok se privatne reklamiraju sloganom "Škola bez ponavljanja".

Printscreen: Newsmax Balkans

"Bez dobrog znanja, rada i discipline deca neće imati sutra ono što im treba da bi radom doprinosili sebi, porodici i državi. U svakoj zemlji u Evropi najbolje škole su one gde je na snazi debeo rad, red i disciplina - počevši od uniforme, pravila ponašanja i odnosa prema nastavnicima, a kod nas se poklanjaju ocene i imamo nenormalan broj vukovaca", kaže Antić.

Neće da rade od devet do pet

Andreja Pavlović postavlja pitanje treba li uopšte novim generacijama usađivati vrednosti kojima smo bili izloženi mi - poput "red, rad i disciplina".

Ovaj višestruko nagrađivani prosvetni radnik - Najbolji nastavnik u Srbiji, Najbolji nastavnik u regionu i izabran u top 50 nastavnika na svetu - pribojava se da ne razumemo ove nove generacije - ne razumemo njihov pogled na školu, njihovo shvatanje pojma posla.

"Oni se ne daju zaposliti, nemoguće je naterati ih da rade od devet do pet. Oni tako ne razmišljaju, ne žele obaveze niti bilo kakvu rigidnu strukturu", ističe Pavlović.

S druge strane, smatra da su deca preopterećena, imaju previše obaveza i prvi on stalno mora da popušta čivije kako žica ne bi pukla.

"Nije stvar dati nekome da nosi tonu na leđima ako će mu to polomiti leđa. Hajde da mu damo ono što je sposoban da nosi", podvlači Pavlović.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Planovi i programi su nam užasni, a gotovo se i ne menjaju", kaže naš sagovornik.

Smanjen pritisak bi doveo do kvalitetnijeg znanja, iako i sam forsira rad i razumevanje, ali ako se on i učenici ne razumeju i mimoilaze, onda je sve uzalud.

Prijemni ispit, jer se ocenama ne veruje

"Završni ispit je kao sito gde se ti silni vukovci proseju", kaže Ana Milojković, profesorka srpskog jezika i razredni starešina osmacima. 

Antić napominje da već godinama apeluje da se hitno uradi reforma sistema obrazovanja ali on ne zagovara tezu spuštanja kriterijuma i popuštanja discipline

"Ne može dete od šest ili sedam godina da mrzi školu, ne smemo dozvoliti te psihološke frustracije - da ustaje svakog jutra i ide negde gde ne voli da ide", upozorava Pavlović.

"Ako moramo da biramo da li će naučiti tablicu množenja u drugom razredu ili će biti srećno - ja dižem ruku da bude srećno... naučiće tablicu množenja, ima vremena za to", dodao je.

Profesorka srpskog jezika priznaje da ne zna kako da se odredi prema modernim tekovinama. Razvoj kritičkog mišljenja ali i fond reči zahtevaju mnogo čitanja a priznaje da bitku protiv modernih tehnologija gube i knjige i ona lično. 

Reforma obrazovanja, ali i lepog vaspitanja

Milorad Antić uporno zagovara kazne za sve - od korišćenja mobilnih do neurađenog domaćeg zadatka ili bežanja sa časova. Pravila ponašanja propisao bi i nastavnicima i učenicima, ali slaže se da je gradivo preobimno.

Da je za korenite reforme potrebna hrabrost, saglasan je i profesor matematke.

On se osvrnuo i na svoje kolege iz prosvete.

"Moramo raditi sa nastavnicima. Svaki dan je sve gore stanje po pitanju nastavnika. Ogroman je broj nekvalitetnih kolega, a za to smo mi krivi jer dozvoljavamo. Istina, postoji mnogo razloga za njihovu demotivaciju ali na tome se mora raditi. Sve što valja u našem obrazovanju - počiva na pojedincima a ne na sistemu", podvlači.

Mladi nisu zainteresovani ni za rad u prosveti,  na prste jedne ruke mogu se nabrojati oni koji se odlučuju da studiraju za nastavnika, kaže Andreja I ponavlja da smo za sve krivi mi.

"Vukovce" štancaju preambiciozni roditelji

Ana Milojković apeluje i na roditelje da ne odmažu nastavnicima, što, dodaje, mnogo i često čine.

"Pustite decu da rade svoj posao i razviju radne navike. Ne trčite za svaku ocenu u školu. Ove proseke i ovoliki broj vukovaca napravili su roditelji", ističe Milojković. 

Printscreen: Newsmax Balkans

I same pripreme za prijemni naišle su na kritike - deca koja ne slušaju na času naravno da neće ništa naučiti. Prirodno je da pokušavaju da "hvataju krivine" ali posao roditelja je da se potrude da provere tačnosti nekih njihovih iskaza tipa "ništa nismo učili", kaže Ana Milojković.

Pripremna nastava drži se od prvog septembra, isprva jednom nedeljno, a pred sam prijemni i po tri časa nedeljno samo za to i deci koja se trude to bi trebalo da je sasvim dovoljno. Ona zato ne zagovara plaćanje dodatnih priprema za polaganje prijemnog ispita.

Valjalo bi da razumemo da smo svi na istoj strani i da čujemo jedni druge, poručuje Pavlović.

Prijemni ispiti nikako ne bi smeli da se obavljaju tri dana zaredom, a to je lako promeniti.

Najviše ga, kaže, boli što deca ne uživaju već se plaše neuspeha.

"Mi smo poslednjih godinu dana osnovne škole potpuno podredili završnom i prijemnom ispitu, a da imamo poverenja u ocene, to nam ne bi ni trebalo", podseća Pavlović.

Celu emisiju pogledajte u videu:

Komentari (0)