(VIDEO) ChatGPT zna gde ćete biti u nedelju i kome šaljete poruku za laku noć

Odgovor na pitanje kako se snalazimo sa veštačkom inteligencijom i da li će nas ona spasiti ili dokusuriti pokušali smo u emisiji Tražim reč da saznamo od naših sagovorrnika: Đorđa Medakovića, direktora Biroa za digitalnu bezbednost, master IT sa specijalizacijom iz Bezbednosti informacionih sistema, dr Teodore Vuletić Joksimović, psihologa i eksperta za rad sa mladima i Jelene Radović, mastera sociologije i marketing stručnjaka.

Kako smo robotima tako brzo odali mnogo toga o sebi?

"Veštačka inteligancija u određenom nivou 'radi'. Ponekad nam da savet koji je koristan ili utehu nekome kome nema ko drugi da je pruži", kaže psihološkinja Vuletić Joksimović.

Ali, dodaje ona, postoje brojni rizici, o čemu govore mnoga naučna istraživanja.

"U slučaju suicida, koji je bio upečatljiv primer, pokazalo se da su stručnjaci jako obazrivi kada je u pitanju bilo kakva namera suicida ili nečeg sličnog, dok je ChatGPT usmeren ka drugačijim procenama i ponekad će smanjiti procene rizika, a to je jako opasno. ChatGPT nije stručno lice", navodi sagovornica.

Ona ističe još jednu opasnost koju primećuje iz profesionalnog ugla: "U trenutku kada se čovek obraća veštačkoj inteligenciji - uvek dobije ohrabrenje i pozitivne komentare, ali ne dobije živo biće koje može i da se naljuti ili da ima suptilne neverbalne reakcije, a to su upravo nijanse koje nam omogućavaju razvoj. U odnosu sa veštačkom inteligencijom teško je da ima nerazumevanja ovog tipa - emotivnog, ljudskog i suptilnog. ChatGPT nas ne poznaje i ne zna naš lični kontekst".

Prema rečima Radović, i ovde imamo zapravo slučaj "Dobrog sluge, ali zlog gospodara". Ona tvrdi da nam  za početak trebaju znanje i obrazovanje, ali i kritičko mišljenje.  

"Prve osnove tih znanja dolaze iz doma i obdaništa ili škole. Tehnologija napreduje brže od svih ostalih sistema, a mi jurimo za njom. Dodatno, sa svakim našim pitanjem, mi hranimo program informacijama o sebi i on tako uči o nama kao pojedincima, ali i kao društvu", naglašava.

Nestaje li kreativnost i kritičko mišljenje?

Medaković upućuje na ključnu razliku među generacijama. Stariji su učili iz knjiga, dok su novije generacije imale mnogo širi spektar izvora informacija, pa su morali da istražuju - ali i zbog čega su morali da razvijaju kritičko mišljenje.

"Novo je sada to što kada veštačkoj inteligenciji zahtev za nekom informacijom - dobijamo jednu informaciju, instant i kratku. Mislim da će to izazvati najveći poremećaj jer više nema kreativnosti. Naša generacija, koja se još uvek ne snalazi u svemu ovome još uvek postavlja pitanja, a buduće generacije možda čak neće ni postavljati pitanja, to je problem", ističe on.

Koliko algoritmi već sada znaju o nama?

Odgovor direktora Biroa za digitalnu bezbednost na pitanje koliko algoritmi već sada znaju o nama ledi krv u žilama: "Zna sve. Zna više nego što o Vama znaju muž, žena, otac, majka, dete..."

Printscreen: Newsmax Balkans

Kaže da je njegov prvi susret sa ovom sferom bio pre dvadesetak godina na prezentaciji jednog bezbednosnog alata.

"Uzeli su broj telefona i rekli - o ovom čoveku ne znamo ništa osim njegovog broja telefona i imamo pristup ogromnim bazama - Big Data podacima. Napominjem da je to otprilike 2006. godina, sada su te baze podataka neuporedivo veće. Alat je za nekoliko minuta izbacio ceo psihološki profil tog čoveka - tačnije, tri scenarija koja su vrlo verovatna na temu - Živi ovde, radi ovde, ovo mu je žena, ovo mu je ljubavnica, ovo mu je najbolji prijatelj, ovde će biti sledećeg vikenda na roštilju... Kada se završila prezentacija, u sali je zavladao muk. Ljudi koji su stajali pored mene, svi iz bezbednosnih sektora, komentarisali su kako bi za ovaj rezultat trebalo deset ljudi da radi na terenu šest meseci, a algoritmu je trebao minut", ukazuje sagovornik.

Radović dodaje da - dvadeset godina kasnije - mi sami, dobrovoljno dajemo te podatke bazama podataka, ne čitajući i ne informišući se o uslovima prilikom instaliranja bilo koje aplikacije.

Šta je sa tajnama i intimnošću?

"Algoritam ne može da zna šta sanjamo, (mada možda može da pretpostavi šta mislimo), ali ne može da zna te neke suptilne elemente komunikacije kao npr 'da li sam ja dobar prijatelj', ali identitet nam je definitivno ugrožen jer stičemo ga i gradimo celog života i bez nje ni sami ne znamo ko smo, a upravo je taj aspekt najugroženiji", tvrdi psihološkinja.

I psihološkinja i sociološkinja već nekoliko puta uporno ponavljaju da je edukacija ključ za sve probleme.

"Mlađe generacije žive od ogromne količine informacija koje primaju, ali jako malo njih pretvaraju u znanje. Time se moramo ozbiljno baviti jer ne samo da je moguće da budu emotivno uskraćeni već im preti i obrazovna osakaćenost", kaže Radović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Prema njenim rečima, rukovanje ovim mehanizmima mora postati sastavni deo funkcionalne pismenosti.

"Nije nebezbednost suprotnost bezbednosti već - lažna bezbednost", objašnjava Medaković i dodaje da je to najčešći slučaj.

"Svako od nas za sebe odlučuje koliko želi da se izloži i koliko podataka o sebi će plasirati u javnost i gde", kaže on i dodaje da moramo uvek biti svesni šta smo dali i koliko mo za to dobili.

Važno je ne ostavljati podatke koje nam mogu naneti neku štetu.

"U 2023, prosečna vrednost štete od sajber napada po kompaniji je iznosila više od dva miliona dolara. Kada bi se sajber kriminal posmatrao kao ekonomija, bio bi druga ili treća ekonomija na svetu", zaključuje Medaković.

Balans i granice

Vuletić Joksimović misli da je u redu da istražujemo granice kako svoje, tako i one koje nam društvo nameće. Bez izlaganja ne možemo ništa naučiti.

"Mladi ljudi koji dolaze kod mene pričaju im o svojim iskustvima sa veštačkom inteligencijom i onda zajedno razgovaramo o tome, dolazeći do kritičkog osvrta i njihovog specifičnog odgovora. Kada nam služi kao inspiracija, to je potpuno u redu", kaže.

Svi smo se bar jednom opekli na internetu

Sociološkinja priznaje da koristi mnogo različitih mreža, čak smatra da je kombinacija različitih platformi najbolja, ali da moramo praviti balans.

"I taj balans moramo naučiti kao što smo naučili da hodamo: padneš - ustaneš", kaže Jelena i dodaje da su online i offline život neodvojivi danas.

Svo troje gostiju u studiju imaju profile na mrežama, pa i Đorđe, ali uz opasku: "Sa mog profila o meni možete saznati kao i da smo se sreli u prodavnici, ali obavezno vodite računa o platnim karticama. Ostavljate ih samo na proverenim sajtovima. Čim ima element hitnosti, dodatno vodite računa".

Printscreen: Newsmax Balkans

"Neznanje može izazvati burniju reakciju nego znanje", kaže psihološkinja i predlaže da se paralelno upoznajemo i sa tehnologijama, ali i sa sobom.

"Da bismo se manje plašili, moramo više da znamo" - nadovezala se Jelena i tako zaokružila priču o veštačkoj inteligenciji koja može biti beskrajna, a može se svesti i na nekoliko najvažnijih pojmova kao što su znanje, balans i opreznost.

Od napretka ne možemo pobeći i ne treba da bežimo kao što ni naši preci nisu bežali od vatre nego su naučili da je koriste. Svet se menja, a sa njim moramo i mi. To smo, izgleda, dužni i svetu, ali i sebi.

Pogledajte celu epizodu emisije Tražim reč:

Komentari (0)