(VIDEO) Smrt pudle Tili: Šta ovaj slučaj otkriva o nama?

"Ovo je apel iz slomljenog srca. Juče mi se dan pretvorio u noćnu moru. Odvela sam svoju malu pudlu Tili na gruming – veselu, zdravu, nežnu dušu. Otišla je tamo s poverenjem i vratila se slomljena. Nije mogla da diše. Odbijala je hranu. Postala je letargična. U samo nekoliko sati, zbog grubosti i neodgovornosti grumera, moja beba je pretrpela tešku povredu pluća. Veterinari su se borili za njen život do kasno u noć, ali njena pluća nisu izdržala. Moja Tili je umrla. Umrla je zbog grubih ruku čoveka koji je trebalo da se brine o njoj. Umrla je jer sam poverovala da rad s psima znači i ljubav prema njima". 

Ova objava je u junu potresla javnost, a posledice ovog slučaja se  još uvek osećaju i prepričavaju.

U emisiji "Tražim reč" analizirali smo uzroke i posledice – ono što znamo i ono što pretpostavljamo sa veterinarkom prof. dr Marijanom Vučinić i grumerkom Tijanom Bogojević - Monkey. 

"Krivi smo svi"

Vučinić je iznenađena ovim događajem iako, kako je rekla, ovo nije prvi takav slučaj.  

"Ima dosta žrtava među psima koji budu povređeni ili im bude narušena dobrobit... Time pokazujemo da smo ipak jedno dehumanizovano društvo, bar što se tiče odnosa prema životinjama, ali i amoralno, jer ne poštujemo zakone koji uređuju takve slučajeve", striktna je veterinarka. 

Bogojević je istakla da njena prva reakcija nije bila iz ugla grumera, već iz ugla vlasnika psa.

Ona smatra da je odgovornost za ovaj slučaj na svima - i na grumeru i na vlasnici i na nama kao društvu jer je svest o psima i njihovim potrebama izuzetno niska - ne umemo da na pravi način brinemo o svojim psima. 

Foto: Newsmax BalkansPrf. dr Marijana Vučinić

Doktorka takođe smatra da je i vlasnica psa kriva.

Habituacija, odnosno navikavanje psa na nebitne stimuluse počinje od dana rođenja. Potom ide period socijalizacije, navikavanje psa na ponašanje drugih stimulusa, drugih pasa, ljudi, dece... I to je dug period.  

Generalni savet koji je Vučinić izdvojila je da ne treba psa uzimati prebrzo iz legla jer tamo od majke i ostalih štene uči šta je ujed, ogrebotina, gurkanje.

"Ako ga uzmete prerano, pre dva i po do tri meseca starosti, on je hendikepiran. Zato se slažem sa tim da smo krivi svi, pa i odgajivač koji proda štene pre vremena", naglasila je doktorka. 

Savetovala je i da psu treba pipkati šapice, nokte, maziti ga svuda, kako bi se pas navikao na taktilne stimuluse, to jest dodire. Tu spadaju i četkanje i kupanje. 

"I malo dete ako odvedete u frizerski salon, ono vidi brdo nekog metala, makaze, i može se desiti da se uznemiri, pa čak i vrišti i plače. Osim toga, dete može šišanje doživeti kao narušavanje njegovog integriteta jer će izgledati potpuno drugačije. Životinja postoji da bi štitila svoj integritet - fizički, mentalni i genetički integritet. To je kod njih osnovno. Pas oseća isto što i mi. Čim ga odvedete u nepoznat prostor, on ima pravo da se plaši, posebno beba od tri meseca koja nema nikakvog iskustva. Svaki odlazak kod grumera pre starosti od tri i po meseca je preuranjen",  rekla je naša sagovornica. 

"Grumer je trebalo da odustane"

Bogojević je istakla da ona nije samo "frizer za pse", nego i njihov psiholog, ali i psiholog za vlasnike pasa.  

"Kada neko dovodi psa prvi put u salon moram da procenim kakav je pas, kakav je vlasnik, kakav je njihov odnos. Ako na primer, kao u ovom konkretnom slučaju, stavim pudlu na sto i vidim da je ona uplašena... Pudla ima tri i po meseca i neku solidnu dužinu dlake, po mojoj proceni na fotografiji vidim i izbrijane šape, razmislila bih koliko je vremena potrebno samo za tej deo, izbrijavanje šapa. Ne osporavam stručnost kolege, ali ponekad mi treba da procenimo da li je nešto lako za izvesti, to jest koliko je stresno za psa. Ako imamo nemirno štene koje nije naviknuto na tretman kod grumera i uplašeno je, pa na sve to dodajte i energiju grumera koja deluje na psa, na primer grumer je nervozan jer štene neće da da šapu, a šape su im najosetljiviji deo tela... Trebalo je sam da proceni da nije momenat da forsira izbrijavanje šapa iako je, pretpostavljam, vlasnica to tražila jer to je potupak koji traje. Trebalo je da odustane, da pozove vlasnicu i kaže da pas trenutno nije raspoložen i da je za taj dan dosta. Vlasnica njega poznaje, ovo nije prvi put ni prvi pas kojeg je vodila kod njega", objasnila je grumerka. 

Foto: Newsmax Balkans Tijana Bogojević - Monkey

Veterinarka je navela da za izbor grumera i privikavanje psa na njega treba odvojiti vreme i to podeljeno u nekoliko dolazaka. 

"Važno je da razumemo da je šišanje prvenstveno higijenska potreba, tek nakon toga dolazi estetika. Grumera bih birala na osnovu njegovog odnosa prema životinjama. Zato se treba raspitati kakav je. Za prvi put, psa treba dovesti samo da se navikne na prostor, pustiti ga da malo njuška, ako treba i da piški. Dalje treba da se navikne na tu osobu. Ne vole ni svi psi da se podižu na sto. Instrumenti koji se koriste ne prijaju životinjama. Zato psu treba prilikom sledećeg dolaska dati da njuška instrumente a paralelno pustiti da se i dalje navikava na grumera. Mnogi među njima ne zapošljavaju pomoćne radnike koji bi im pomagali u pridržavanju psa. Fiksiranje psa se radi na određen način ali ni jednog trenutka ne smete biti grubi prema psu. Ne prisustvujem šišanju svog psa ali moj pas voli tu osobu, skače po njoj i ljubi je kad se sretnemo na ulici pa i dalje nije presrećan kad ga ostavljam kod nje na šišanju”, rekla je Vučinić u emisiji "Tražim reč". 

"Vlasnici pasa gori su od grumera" 

Bogojević je konstatovala da smo vrlo često jako loši vlasnici pasa i ne brinemo o njima kako bi trebalo. 

"Doveli su mi prvi put psa starog godinu dana i vlasnici očekuju da za svoj novac dobiju uslugu koju su platili i nikakvu dodatnu kritiku ili savet. Pas je imao rane po telu kao posledica nehigijene, sati su mi bili potrebni da skinem dlaku zalepljenu za telo, a tada je zapravo najveća mogučnost da ga povredim. Ne razumem kako nisu tokom maženja primetili table i table dlake pod kojima koža ne diše. Taj pas mesecima nije očešljan", priseća se Bogojević. 

Foto: Newsmax Balkans

Njeni tretmani nemaju fiksno trajanje već traju dok ne javi vlasnicima da je gotovo.

"Ni meni nekad nije dan za feniranje", naglasila je naša sagovornica.  

"Posao grumera je izuzetno težak i izuzetno opasan", istakla je Vučinić i dodala da je veći problem u vlasnicima pasa nego u grumerima.

Prema njenim rečima, vlasnik koji nije pripremio psa, nije se bavio njime, ne može tražiti da neko drugi bude odgovoran u slučaju problema.  

Zakon "na papiru"

"Srbija ima Zakon o dobrobiti životinja, po kojem bi morali da se edukuju svi odgajivači, vlasnici pansiona, vlasnici prihvatilišta i vlasnici pet shopova. Po tom zakonu, oni moraju da idu na edukaciju gde uče šta smeju a šta ne smeju raditi životinjama. Nekako su grumeri toga pošteđeni za sad a trebalo bi da budu i oni obuhvaćeni tim zakonom, da bi znali - kada im dovedu psa - šta je za njega tu neprijatnost", rekla je Vučinić. 

Grumerka Bogojević je na to kritikovala vlasnike pasa koji nekad dovedu psa u salon očekujući da ona uradi ono što ni oni sami kod kuće nisu uspeli, a svi očekuju da posle tretmana budu srećni i zadovoljni i pas i vlasnik.  

"Veterinarskih inspektora takođe nemamo dovoljno da bi uspeli da kontrolišu sve odgajivače, veterinare, grumere i ostale u tom lancu", napomenula je veterinarka i dodala da bi grumeri i morali i trebali da usluge privikavanja psa naplaćuju jer to ide u korist svima. 

Baš zato što je grumer koji je usmrtio štene bio na dobrom glasu, vlasnici su se zbunili, prepali i poljuljala im se vera u grumere generalno. Ovaj slučaj treba iskoristiti da se mnoge stvari u Srbiji poprave, saglasne su obe gošće.  

"U razvijenim zemljama procenjuju vaš psihološki profil u cilju da utvrde možete li da budete vlasnik psa ili ne", opomenula je Vučinić. 

Emisiju "Tražim reč" pogledajte u videu: 

Komentari (0)