Tržište mleka u Srbiji pod pritiskom: Proizvođači ističu da je situacija neodrživa, stručnjaci traže sistemska rešenja

Srbija je već reagovala na pad cene mleka u EU. Pojedini proizvođači negoduju da su na neki način mlekare prestale da otkupljuju mleko i da će u narednih 15 do 20 dana doći do apsolutnog kolapsa zbog prezasićenosti tržišta.

Sa druge strane, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić uverava građane da je situacija pod kontrolom i da samo treba da pokušamo da koristimo više mleka kako bismo dodatno pomogli domaće proizvođače. 

Zbog ozbiljnih poremećaja na tržištu mleka, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić održao je sastanak sa proizvođačima mleka i predstavnicima mlekara, sa ciljem stabilizacije sektora.

Proizvođači iz Vojvodine: "Situacija je neodrživa“

Proizvođači mleka u Vojvodini navode da se pad cena u EU direktno odražava na domaće otkupne cene, dok istovremeno raste uvoz mleka i mlečnih proizvoda.

Printscreen: Newsmax BalkansGoran Filipović

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika, Goran Filipović, kaže da su stočari u izuzetno teškoj poziciji.

"Situacija je možda nikad gora. Cene mleka padaju gotovo iz dana u dan, kolegama se spuštaju po dinar, dinar i po. Neki su sa 51 dinara po litru došli na 43,5. To je neodrživo i taj balon će kad-tad pući", upozorava Filipović u emisiji "Otvori oči".

Profesor: Evropski poremećaji prelili se na Srbiju

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Dragan Stanojević, ističe da su ključni problemi domaće proizvodnje mleka nestabilna otkupna cena, neuređeni odnosi u lancu od proizvođača do trgovine i izostanak dugoročne strategije.

"Proizvodnja mleka je jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede, traje 365 dana u godini, bez prekida. Ako u takvom sistemu nemate sigurnu cenu i predvidivu agrarnu politiku, proizvođači odustaju", upozorava Stanojević.

Foto: Milena ĐorđevićDragan Stanojević

Prema njegovim rečima, poremećaji na tržištu mleka u EU neminovno se prelivaju na Srbiju kao malo i otvoreno tržište.

Dodao je da Evropska unija ima viškove mleka, a dodatni pritisak stvaraju najavljene trgovinske mere Kine prema evropskim mlečnim proizvodima.

"Srbija nije zavisna od uvoza mleka, domaća proizvodnja pokriva oko 80 odsto potreba. Nećemo ostati bez mleka, ali cenovni pritisci su realni i snažno pogađaju proizvođače", kaže profesor.

"Subvencije i potrošnja kratkoročna pomoć, ne rešenje"

Profesor Stanojević smatra da visoke subvencije u sektoru mlekarstva same po sebi nisu dovoljne.

"Subvencije treba da imaju razvojnu ulogu za modernizaciju i povećanje produktivnosti. Ako proizvođač računa na subvenciju kao na profit, sistem dugoročno ne može da opstane", naglašava naš sagovornik.

Komentarišući apel Ministarstva poljoprivrede da građani češće konzumiraju mleko i mlečne proizvode, Stanojević ocenjuje da to može imati ograničen efekat, ali da bi jasno označavanje domaćeg mleka na rafovima i stroža kontrola uvoza mogli dati konkretnije rezultate.

Potreba za dugoročnim planiranjem

Profesor ističe da je ključ opstanka mlečnog sektora u dugoročnom planiranju i predvidivoj agrarnoj politici.

Foto: Milena Đorđević

"Proizvodnja mleka ne može da se vodi od krize do krize. Potrebna su sistemska rešenja i jasna pravila igre", poručuje profesor Stanojević.

Govoreći o narednom periodu, on ocenjuje da Srbija u 2026. godinu ulazi stabilno kada je snabdevanje mlekom u pitanju, ali sa ozbiljnim tržišnim izazovima koji će zahtevati zajednički odgovor države, proizvođača i prerađivača.

Gostovanje profesora Dragana Stanojevića pogledajte u videu:

Komentari (0)