NBS: Srbija u 2025. godini ostvarila rast BDP od dva odsto

Rast aktivnosti, navodi se u analizi, ostvaren je u većini uslužnih sektora i industriji, dok je pad zabeležen u građevinarstvu, a u manjoj meri i u poljoprivredi usled nepovoljnih vremenskih prilika.

Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 1,0 odsto, u okviru čega je rast prerađivačke industrije iznosio 1,2 odsto, navodi se u saopštenju.

Iz NBS ističu da se na usporavanje aktivnosti u prerađivačkoj industriji od oktobra u najvećoj meri odražavaju problemi u proizvodnji naftnih derivata, dok se znatan rast proizvodnje u ovoj godini beleži kod motornih vozila i automobilskih guma.

Rast obima proizvodnje u rudarstvu iznosio je 4,4 odsto, dok je u energetici zabeležen pad od dva procenta usled nižih hidrorezervi u uslovima suše.

Na rast aktivnosti u uslužnim sektorima ukazuje pre svega procenjeni realni rast prometa u trgovini na malo od 4,2 odsto, ugostiteljskog prometa od 1,5 odsto i prometa u saobraćaju od 4,7 procenata.

Rast zarada i životnog standarda

Kada je reč o turizmu, broj noćenja turista bio je manji za 3,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Na smanjenje aktivnosti u građevinarstvu ukazuje niža vrednost izvedenih radova za 8,4 odsto, što je uticalo da investicije u osnovna sredstva ostvare skroman rast od 0,9 odsto. Što se poljoprivredne proizvodnje tiče, ona je prema proceni RZS, zabeležila pad od 0,3 odsto.

Prosečna godišnja inflacija u 2025. iznosila je 3,8 odsto, dok je prema proceni RZS međugodišnja inflacija u decembru iznosila 2,8 odsto, što je u granicama cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi tri plus minus 1,5 odsto.

Povoljna kretanja u 2025. nastavljena su na tržištu rada, gde se beleži rast zarada i životnog standarda, kao i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Tako je prosečna zarada nominalno povećana za 11,2 odsto, dok je njen realni rast iznosio 7,1 odsto, čime je očuvana kupovna moć stanovništva.

Robni uvoz bio veći

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju iznosila 8,2 odsto.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, robni izvoz bi u 2025. trebalo da zabeleži rast od osam odsto, uprkos niskoj eksternoj tražnji, što je rezultat rasta izvoznih kapaciteta, pre svega u automobilskoj industriji.

Istovremeno, procenjuje se da je robni uvoz bio veći za 7,3 odsto, kao rezultat nastavka uvoza repromaterijala i opreme, ali i većeg uvoza potrošne robe usled povećanja raspoloživog dohotka st

Komentari (0)