Hrana najviše prazni naše novčanike: Šta nas čeka posle rasta cena poljoprivrednih proizvoda

Poljoprivredni proizvodi u Srbiji prošle godine poskupeli su za više od osam odsto, a taj rast cena već osećamo u svakodnevnoj kupovini. Od hleba i mleka do mesa i povrća, ono što se dešava na njivama direktno se preliva u naše novčanike.

Analizirali smo šta je najviše poskupelo, zbog čega cene rastu i kakva nas godina očekuje.

Prošla godina donela je značajan skok cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda.

Printscreen: Newsmax Balkans

Najviše su poskupeli voće, pšenica, žitarice i meso. Problemi u poljoprivredi ne vide se samo na rafovima, već počinju mnogo ranije.

Prema našoj analizi, ukupan rast cena poljoprivrednih proizvoda iznosio je 8,1 odsto, što znači da je sve što dolazi sa njive, od žita do mesa i povrća, poskupelo, i to brže nego što su mnogi očekivali.

Žitarice prednjače u brzini rasta

Analiza podataka pokazuje da su cene žitarica zabeležile najbrži rast - gotovo 13 odsto. Sledi stoka i živina sa povećanjem od oko šest procenata, dok su cene voća i povrća rasle sporije, ali su u apsolutnim iznosima među najskupljima.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Zbir svih tih povećanja daje prosečan rast od nešto više od osam odsto, što ukazuje na dugoročan trend rasta. Ovo nije puka statistika, već realnost koju građani osećaju svaki put kada kupuju osnovne namirnice. Rast na njivi se preliva u naš novčanik i zato je važno da pratimo šta se dešava u poljoprivredi", navodi novinarka Newsmax Balkans u svom osvrtu.

"Problemi počinju pre rafova"

Uroci rasta cena ne nalaze se samo u trgovini, već poljoprivrednici sa istim problemima žive na ovaj način već više od decenije. Kao prvi i najvažniji faktor pominje se priroda.

"Suše, visoke temperature, ali i hladni talasi ili prekomerne padavine direktno utiču na rod i količinu hrane koja može da se proizvede. Drugi veliki faktor su troškovi proizvodnje. Kada poskupe gorivo, đubrivo i seme, cena hrane na njivi automatski raste, a taj rast se prenosi sve do našeg stola", objašnjavamo u analizi.

Treći element koji često ostaje u senci, prema našim navodima, jesu tržište i transport. Čak i kada je rod dobar, cene zavise od uvoza, izvoza i transportnih troškova, što dodatno gura cene naviše.

Kakva nas godina čeka?

Od vremena, preko troškova proizvodnje, do tržišta i transporta - sve to zajedno oblikuje cenu hrane koju svakodnevno plaćamo.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Analiza budućih kretanja oslanja se na tri moguća scenarija. Prvi, označen crvenom bojom, podrazumeva lošu godinu – slab rod i nastavak rasta cena hrane. Žuti scenario znači prosečnu godinu, sa neujednačenim rodom i pritiskom na kućne budžete koji ostaje isti. Najpoželjniji je zeleni scenario, koji označava povoljnu godinu. Rod je solidan, cene ostaju visoke, ali su makar stabilne", ističe naša novinarka.

Hrana kao pitanje sigurnosti

Ako godina ponovo podbaci, prvi udar osetićemo upravo na cenama hrane.

"Hleb, mleko, meso i povrće mogli bi da poskupe između 10 i 15 odsto, a to bi se zatim prelilo i na druge proizvode. Poseban problem predstavlja zavisnost od uvoza. Ako nemamo dovoljno svoje hrane i zavisimo od uvoza, svaka loša godina odmah udara na naš sto", kaže se u analizi Newsmax Balkans.

Dakle, ako se po januaru poznaje godina, poljoprivrednici će morati da zasuku rukave, a građanima ne preostaje ništa drugo nego da pripreme svoje novčanike.

Analizu naše novinarke Dunje Mimić možete pogledati u videu:

Komentari (0)