Manja težina, a proizvod skuplji: Šta je šrinkflacija?

O tome koliko ova praksa ide daleko svedoči i reakcija Hamburškog centra za potrošače, koji je jednu, svima nama dobro poznatu alpsku mlečnu čokoladu nedavno proglasio "prevarom godine".

Pakovanje su smanjili, čokoladu stanjili za jedan milimetar, dok su cenu istovremeno povećali za 48 odsto – sa 1,49 na 1,99 evra. Cenu pamtimo. Brend pamtimo. Gramažu - retko.

Upravo na to proizvođači računaju, vizuelno sve izgleda isto, ali zapravo kupujemo manje za više novca. Suština je jasna: proizvod je manji, ambalaža ista, a naš mozak i dalje misli da kupujemo isto.

Ekonomista Nenad Bumbić je za Newsmax Balkans da je to posledica jer je EU svojevremeno, ukinula standardna pakovanja. Napomenuo je da smo to i mi kasnije uradili.

Printscreen: Newsmax BalkansNenad Bumbić

"Ranije smo imali pravilo da čokolada mora da bude od 100 grama, odnosno da postoje ta standardna pakovanja. Danas imamo fenomen da se količina smanjuje, a cene idu nagore, i to je smišljeno - to je šrinkflacija", istakao je Bumbić.

Naš sagovornik kao primer je naveo čips od pre 20 godina.

"Danas je pakovanje mnogo veće, a sadržaj osetno manji unutra. Ranije, kada smo kupovali jogurt, kupovali smo ga na litar, a danas na kilogram, iako je jogurt tečnost. Zašto je tako? Zato što je litar više od jednog kilograma", dodao je ekonomista Bumbić.

Ekonomisti ukazuju da šrinflacija nije slučajna pojava, već direktna posledica inflatornih pritisaka.

Ekonomista Vladimir Vasić upozorava da često ne primećujemo kada kupujemo proizvode od 90 grama umesto uobičajenih 100, iako je to sitnim slovima naznačeno na pakovanju.

"Pre ćemo biti kivni ili besni ako je cena sa 100 otišla na 120 nego, nego ako cenu istu plaćamo,a dobili manju gramažu", objašnjava Vasić.

Suočeni sa rastom troškova energenata, transporta i sirovina, proizvođači cenu zadržavaju na istom nivou, ali teret prebacuju na potrošače. U toj trci, svako svoju muku nosi, ali račun na kraju stiže kupcima.

Razlika se se ne primeti odmah

I pored toga što pakovanje keksa više nema onaj broj komada kao ranije, i što šampon od pola litra postaje pakovanje od 440 mililitara, postoji i još jedan, možda čak i veći problem – škinflacija, odnosno škrtarenje i zakidanje na kvalitetu. Razlika se ne primeti odmah već vremenom, pa čujemo onu rečenicu "ovo više nije isto kao pre".

Ekonomista Nenad Bumbić je za Newsmax Balkans obrazložio da pad kvaliteta proizvoda očigledan, kao i da često pada  ispod onoga što bi bila neka minimalna zakonska norma.

"Problem je u tome što naša država proverava zdravstvenu ispravnost, ali to da li je proizvod manje kvalitetan ili nije u skladu s propisima. To se, u suštini, kod nas ne proverava", zaključio je Bumbić.

Tako potrošač danas plaća dva puta – jednom kroz manju količinu, drugi put kroz slabiji kvalitet.

Komentari (0)