Da li se trgovci prilagođavaju ljudima trećeg doba: "U svetu je to praksa, a u Srbiji retkost"

Ovaj trend poznat je kao "srebrna ekonomija" i menja način na koji kompanije osmišljavaju proizvode i usluge.

Kako penzioneri postaju ključni potrošači i na koji način se biznisi prilagođavaju njihovim potrebama?

"Svuda u svetu život se prilagođava starijim generacijama"

Za ekonomiju koju pokreću ljudi stariji od 50 godina kaže se da je "srebrna".

Reč je o generaciji koja ne mora nužno da bude u penziji, ali ima zajedničke potrebe i specifičan način potrošnje.

Naziv potiče od sede ili srebrne kose, ali u suštini označava novu snagu na tržištu koja postaje sve vidljivija. Veliki broj sektora prilagođava se starijim potrošačima posmatrajući ih kao resurs, a ne pasivnu kategoriju. 

Foto: Milena Đorđević

Profesorka ekonomije u penziji i predsednica udruženja penzionera "Stari grad" Snežana Šantić rekla je za Newsmax Balkans da je srebrna ekonomija svetski trend.

"Svuda u svetu se vodi računa o trećem dobu i tome da se život prilagodi starijim generacijama. Napolju je to praksa, a kod nas izuzetno retko. U svetu su brendovi vrlo prilagođeni trećem dobu. Prilagođavaju obuću i odeću za ljude koji ulaze u neke godine, koji su manje ili više bolesni. Što se tiče prilagođavanja industrije trećem dobu, neophodno je da se što pre preduzme", izjavila je Šantić.

Tri segmenta srebrne ekonomije

Stručnjaci srebrnu ekonomiju najčešće dele na tri segmenta. Prvi čine preduzetnici koji i u poznijim godinama ostaju na čelu svojih firmi.

Drugi su zaposleni koji, iako ispunjavaju uslove za penziju, nastavljaju da rade, bilo iz ličnih razloga, bilo iz ekonomske nužde.

Treći i najbrže rastući segment su stariji potrošači, čije potrebe sve više oblikuju ponudu na tržištu.

Upravo taj deo srebrne ekonomije privlači najveću pažnju biznisa.

"Farmaceutska industrija nudi starijima ogroman broj suplemenata"

Nadežda Satarić iz udruženja "Snaga prijateljstva Amity" ističe da je srebrna ekonomija u Evropi treća najveća na svetu, odmah iza SAD i Kine.

"I te kako svet počinje da vodi računa o potrebama starijih. O potrebama u saobraćaju, zdravstvenim potrebama za pomagalima, turističkim potrebama u banjama kao i potrebama za adekvatnom garderobom. Kod nas ne možete da nađete garderobu koja je primerena i prilagođena osobama koje imaju više od 60 godina. Uglavnom je sve za mlade", ukazala je Satarić.

Printscreen: Newsmax BalkansNadežda Satarić

Dodala je da se u Srbiji ne vodi dovoljno računa o ljudima trećeg doba.

"Međutim, neki su to prepoznali jer su stariji ljudi oni koji imaju veće količine novca, a samim tim spadaju u kategoriju ozbiljnih potrošača. Farmaceutska industrija se i te kako prilagođava i nudi im ogroman broj suplemenata svaki dan, samo da im izvuče što više novca", navodi Satarić.

Sve više kompanija prepoznaje da stariji potrošači traže prilagođene proizvode, jasne informacije i pouzdanu uslugu.

Umesto brzine i agresivnog marketinga, u fokusu su poverenje, sigurnost i dostupnost. Srebrna ekonomija se zato ne posmatra samo kroz prizmu koristi za starije, već i kao šansa za privredu.

U društvu koje ubrzano stari, oni koji se prvi prilagode - mogli bi da steknu i najvernije kupce.

Komentari (0)