Šta nam govore poruke iz Davosa: "Nova pravila globalne igre opredeliće Srbiju između Brisela i Vašingtona"

Geopolitičke promene koje su usledile nakon poslednjih poteza američkog predsednika uzdrmale su međunarodne odnose i otvorile pitanja koja zadiru u samu srž svetskog poretka - od odnosa velikih sila, preko poštovanja međunarodnog prava, do budućnosti savezništava u već podeljenom svetu.

Hapšenje Nikolasa Madura, pretnje Iranu i nove američke pretenzije prema Grenlandu dodatno su zaoštrile globalnu političku scenu, a Svetski ekonomski forum u Davosu potvrdio je da se svet nalazi u fazi dubokog pregrupisavanja.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je u Davosu da se svet "trajno promenio", da je Evropa na raskrsnici i da mora da radi na većoj strateškoj nezavisnosti.

Foto: Tanjug/AP/Markus SchreiberUrsula fon der Lajen

Da li je to realno i kakvu poziciju u takvoj Evropskoj uniji može imati Srbija kao kandidat za članstvo, bila je tema razgovora sa Brankom Latinović, bivšom ambasadorkom Srbije pri OEBS, i Srđanom Barcem, savetnikom ministra za evropske integracije.

Branka Latinović ocenjuje da će se ovogodišnji Davos pamtiti kao forum na kojem su dominirala politička, a ne ekonomska pitanja. Podseća na često citiranu misao da "prođu decenije u kojima se ništa ne desi, a onda se u jednoj nedelji dese decenije", dodajući da se upravo to dešava pred očima svetskih lidera.

"Način na koji je Donald Tramp zaoštrio odnose, pre svega sa evropskim saveznicima u okviru NATO, otvorio je ozbiljne dileme - da li dolazi do raskola između tradicionalnih saveznika, da li NATO kakav poznajemo može opstati i da li Evropi preti marginalizacija", navodi Latinović.

Foto: Milena ĐorđevićBranka Latinović

Ipak, ona ističe da do toga zasad nije došlo. Naprotiv, govori evropskih lidera u Davosu, uključujući Ursulu fon der Lajen, Emanuela Makrona i kanadskog premijera, pokazali su odlučnost Evrope da izađe iz uloge "sporednog igrača".

"Evropski lideri su jasno poručili da više ne žele da se ponižavaju. Ta poruka se već reflektuje i u novim razgovorima unutar NATO, uključujući i dogovore koje je sam Tramp najavio", kaže Latinović.

Programska poruka Evrope

Govoreći o nastupu predsednice Evropske komisije, Latinović ga opisuje kao programski odgovor na kritike o zaostajanju EU, koje je ranije iznosio i Mario Dragi.

U fokusu su, kako navodi, ključni stubovi buduće evropske moći - energija, sirovine, vojna industrija i digitalne tehnologije.

"Ursula fon der Lajen je posebno istakla obnovu vojne industrije u okviru Evropske unije. Taj proces je započet i jasno je da EU želi ponovo da postane aktivan politički akter, a ne samo ekonomski gigant", ističe ona.

Na pitanje da li Evropa to može sama, bez SAD, Latinović odgovara da se savezništvo neće prekinuti, iako je stavljeno na ozbiljna iskušenja.

"Trampova retorika jeste deo pregovaračke taktike. I američka javnost i Kongres, uključujući republikanske krugove, imaju snažan uticaj. Videli smo da je odustao od najavljenih carina i da se pitanje Grenlanda vraća u institucionalni okvir", kaže Latinović.

"Tramp govorio o moći, Fon der Lajen o vrednostima"

Srđan Barac primećuje jasnu razliku između ključnih govora u Davosu. Dok je Ursula fon der Lajen govorila o vrednostima, Tramp je, kako kaže, govorio o moći.

"To je nova konfiguracija raspodele moći. Trampov govor bio je ofanzivan, dok je evropski bio defanzivan", ocenjuje Barac.

Foto: Milena ĐorđevićSrđan Barac

Ipak, on ističe da je Tramp u završnici poslao i umirujuću poruku, praktično isključivši upotrebu sile i pozivajući na dogovor. Time je, smatra Barac, ublažen strah saveznika.

"Poruka Evropi je bila jasna: zakasnili ste, niste se dovoljno brzo ekonomski prilagođavali. Zato je važno što je predsednik Srbije bio u Davosu, da te poruke pročita na vreme", naglašava Barac.

"Srbija u Davosu je signal svetu, ne unutrašnjoj politici"

Prema Barčevim rečima, učešće predsednika Srbije na forumu nije bilo namenjeno domaćoj političkoj upotrebi, već slanju poruka međunarodnim partnerima.

"Najave programa Srbija 2035, potpisivanje privrednih sporazuma i razgovori sa liderima i kompanijama signal su da Srbija prati globalna kretanja i da je spremna da reaguje ako dođe do nadmetanja između SAD i Evrope", kaže Barac, dodajući da Balkan u tom kontekstu može postati prostor trgovine i interesnog sudara velikih sila.

Foto: Tanjug/Julija Bakić

On se osvrće i na izjavu Ričarda Grenela, koji je poručio da Srbija treba da prati američki, a ne evropski put. Barac smatra da Srbija neće odustati od svoje politike balansiranja.

"Srbija je na putu neutralnosti, evropska po vrednostima, srpska po suverenitetu. To je jedini put na kojem možemo maksimalizovati nacionalne interese", ocenjuje on.

Evropski put kao strateška obaveza

Latinović naglašava da je evropski put Srbije ustavna i strateška obaveza. Podseća da je program rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan, vredan više od šest milijardi evra, direktno vezan za reformski napredak.

Foto: Milena Đorđević

"Evropska komisija uvek kreira alate da odgovori na krize. Srbija ne sme da zaostaje u reformama ako joj je članstvo u EU prioritet", kaže Latinović.

Iako smatra da Srbija treba da ima dobre odnose sa SAD, Rusijom i Kinom, upozorava da preveliko udovoljavanje različitim akterima može usporiti evropski put.

Balkan ponovo u fokusu velikih sila

Sagovornici su saglasni da jačanje pažnje velikih sila prema Zapadnom Balkanu nosi i šanse i rizike. Barac upozorava da bi Balkan mogao postati prostor za "jeftine poene" u velikim geopolitičkim igrama.

"Američki uticaj će biti snažniji nego ranije. To može biti korisno, ali i opasno ako se od Srbije zatraže rešenja koja su za nju preskupa", kaže Barac.

Zaključujući razgovor, oboje sagovornika ističu da Srbija mora ostati aktivan, a ne pasivan posmatrač.

"Ako niste za stolom, na meniju ste", podseća Latinović na poruku iz Davosa, dodajući da je članstvo u EU i dalje okvir u kojem Srbija može najbolje da zaštiti svoje interese u svetu koji se ubrzano menja.

Gostovanje Latinović i Barca pogledajte u videu:

Komentari (0)