Umeren rast, veliki izazovi: Može li Srbija da ubrza privredu i od čega će to zavisiti

Srbija u 2026. ulazi sa projekcijama rasta između tri i 3,6 odsto, pri čemu je Međunarodni monetarni fond pesimističniji od Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.

Ekonomisti ukazuju na to da će održivost rasta zavisiti od sposobnosti Srbije da privuče tehnološki složenije investicije, unapredi poslovno okruženje i ojača pravnu sigurnost.

Profesor dr Slobodan Aćimović je za Newsmax Balkans objasnio da se očekuje solidna poljoprivredna godina.

"Nadam da će nastaviti ovim tempom da idu investicije u građevinarstvu iako je tu možda malo stalo u smislu privatnih inicijativa, ali da će ići građevinarstvo u javnom sektoru, da će to pokretati privredni rast", rekao je Aćimović.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ocenio je da je Srbija prošle godine imala značajan izvoz automobila, zahvaljujući radu fabrike u Kragujevcu.

"Očekujemo da se taj trend nastavi u auto-industriji. Sa druge strane, zabeležili smo prošle godine prvi put suficit u razmeni robama sa Nemačkom zbog porasta izvoza auto-delova za nemačke proizvođače. Takođe, IT sektor je nastavio da ostvaruje odlične performanse, dvocifrene stope rasta. Očekujemo da se to nastavi. Hemijska industrija i opet poljoprivredna sezona bi ove godine konačno trebalo da bude bolja nego prethodne dve", pojasnio je Stanić za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansBojan Stanić

Usporavanje tokom 2025. objašnjava se slabijim rastom privatne potrošnje, sporijom realizacijom javnih investicija i padom priliva stranih direktnih investicija.

Pad je najizraženiji u rudarstvu i građevinarstvu, dok je prerađivačka industrija zabeležila blagi rast. Time se Srbija pridružila pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope koje se suočavaju sa sličnim trendom, što otvara pitanje dugoročne održivosti modela rasta zasnovanog na stranom kapitalu.

Investicije iz EU 

Prof. dr Slobodan Aćimović je rekao da su dosadašnji modeli rasta uglavnom zasnovani na privlačenju investicija iz Evropske unije i zapadnih ekonomija, dok je samo manji deo dolazio sa istoka. 

Printscreen: Newsmax Balkans Slobodan Aćimović

"Jednim manjim delom smo krenuli sa istoka da privlačimo strane direktne investicije, a očigledno ćemo morati mnogo više. Drago mi je da smo konačno uspeli da otvorimo na primer, ili da počnemo da otvaramo i tržište Indije pored toga što smo počeli da privlačimo investicije iz Kine", konstatovao je profesor.

Bojan Stanić je dodao da kompanije moraju da traže mogućnosti rasta i na međunarodnom tržištu, posebno van Evrope, koje stalno raste.

Istovremeno, kako je naveo, evropske zemlje pokušavaju da se više oslanjaju na svoj kontinent, što pruža šansu domaćim firmama da se dodatno integrišu u evropske ekonomske tokove. 

"Tu dolazi do prilike za naše firme da budu dodatno integrisane u evropske ekonomske tokove. I ono što je takođe bitno kao drugi stub tog našeg modela rasta koji je podjednako bitan, jeste porast potencijala domaćeg tržišta", zaključio je naš sagovornik.

Stabilnost javnih finansija i relativno kontrolisana inflacija daju prostor za oprezni optimizam.

Srbija nije u zoni rizika, ali nije ni u fazi snažne ekspanzije. Nalazi se u "među-fazi", dovoljno stabilnoj da izbegne potrese, ali nedovoljno snažnoj da povuče standard naviše bržim tempom.

Komentari (0)