Kolike su plate žena u Srbiji? Dame za 14 odsto manje zarađuju od muškaraca, u Beogradu razlika još veća - 19 odsto

Kada je reč o Evropskoj uniji (EU), u saopštenju se navode podaci Eurostata, prema kojima razlika u platama iznosi 11 odsto.

Što se tiče razlike po regionima u Srbiji, rekord Beograda objašnjava se time što je u prestonici koncentrisan veliki broj upravljačkih i visoko plaćenih pozicija, na kojima i dalje dominiraju muškarci.

Ranije istraživanje Infostuda ukazalo je i na jedan dodatni problem, kada je reč o razlikama u primanjima žena i muškaraca, a on se ogleda u tome što žene ne samo da zarađuju manje, iako su obrazovanije od muškaraca, već i prilikom konkurisanja za posao očekuju manju zaradu. 

Žene u startu traže 200 evra manje za isti posao

Istraživanje je sprovedeno na više od 4.000 ispitanika i pokazalo je da žene zapravo pretpostavljaju da bi trebalo da imaju za 200 evra manju platu u odnosu na muškarce koji konkurišu na istu poziciju i sa istim ili sličnim kvalifikacijama.

U istraživanje Infostuda rađenom povodom 8. marta, Dana žena, a na temu zašto žene očekuju manju platu od svojih muških kolega na istom radnom mestu, menadžerka projekata u Institutu za razvoj i inovacije Milica Dolašević je istakla da je najproblematičnije to što platni jaz u Srbiji nije rezultat samo razlike u plati za isti posao, već je pre svega posledica šire strukture tržišta rada. 

"Drugim rečima, razlika u prihodima nastaje mnogo ranije, u raspodeli pozicija, mogućnosti napredovanja i kontinuitetu karijere", rekla je ona.

Foto: Envato

Dodala je da žene ređe dolaze do upravljačkih i rukovodećih funkcija, koje nose najveće zarade i najveći uticaj.

"Istovremeno, češće su zaposlene u sektorima koji su u proseku slabije plaćeni i imaju prekide u karijeri povezane sa roditeljstvom i brigom o porodici. Sve to znači da se platni jaz formira kroz čitav karijerni put, a ne samo kroz pojedinačne odluke poslodavaca o visini plate. Zbog toga je važno da se pitanje platnog jaza posmatra šire, kao pitanje jednakog pristupa prilikama, napredovanju i pozicijama odlučivanja, a ne samo kao pitanje razlike u zaradi na istom radnom mestu", upozorila je ona.

Teret višedecenijskog patrijarhata

Nekadašnja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković za Infostud je rekla da je očekivanje žena da imaju manju zaradu zapravo posledica dubokog i višedecenijskog ukorenjenog patrijarhalnog obrasca. 

Prema njenim rečima žene sebe doživljavaju kao manje vredne i zbog toga njihova očekivanja u pogledu plate budu manja.

"Sa tim je povezan i nivo odgovornosti koji imaju prema deci ili nekom drugom članu  porodice. Zato se teže odlučuju na promenu posla ili rizik da traže veću zaradu. To je zapravo začarani krug iz koga same žene moraju za početak da izađu, pogotovo što zvanična statistika govori da su neretko obrazovanije i kvalifikovanije od muškaraca", rekla je ona.

Žene između posla i doma

Istakla je da je posebno važan faktor period materinstva, koji u praksi često znači prekid ili usporavanje profesionalnog razvoja. 

Foto: Envato

Istraživanje je pokazalo da dodatni aspekt predstavlja i raspodela neplaćenog rada u domaćinstvu, jer žene u Srbiji i dalje provode značajno više vremena u kućnim obavezama i brizi o porodici, što direktno utiče na raspoloživo vreme za dodatne edukacije, profesionalno usavršavanje, umrežavanje ili razvoj poslovnih ideja.

"Sve to ima dugoročne posledice, od sporijeg karijernog napredovanja do manjeg samopouzdanja u pregovorima o plati ili prilikom pokretanja sopstvenog biznisa. Zbog toga razlike u očekivanjima nisu samo pitanje individualnih ambicija, već odraz šireg ekonomskog i društvenog okvira", rekla je Dološević.

Istakla je da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti položaju žena nakon porodiljskog odsustva, unaprediti zakonodavni okvir i razviti politike koje olakšavaju usklađivanje rada i roditeljstva, ali i kontinuirano podizanje svesti javnosti o važnosti ravnopravnog učešća žena u ekonomiji.

Komentari (0)