Sistemske mere za zapošljavanje 15.000 ljudi: Između podrške teže zapošljivim grupama i deficita zanatlija

Programi su prvenstveno usmereni na kategorije koje se najteže integrišu na tržište rada, uključujući mlade bez prethodnog iskustva, osobe starije od 50 godina i osobe sa invaliditetom.

Struktura nezaposlenosti i demografski izazovi

Prema aktuelnim podacima, na evidenciji nezaposlenih nalazi se više od 345.000 lica, pri čemu žene čine većinu od 56 odsto.

Starosna struktura ukazuje na značajne izazove u zapošljavanju starije populacije.

Naime, 41 odsto nezaposlenih su osobe između 30 i 50 godina, dok stariji od 50 godina čine 40 odsto evidencije. Nasuprot tome, mladi do 30 godina čine tek 18 odsto nezaposlenih na listama NSZZ.

Ove mere predviđaju stručno usavršavanje i praksu kod zainteresovanih poslodavaca, čime se omogućava sticanje neophodnog iskustva za one koji tek ulaze na tržište rada.

Ekonomska računica i uloga države

Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije ističe da je u procesu zapošljavanja presudna ekonomska računica, jer svaki poslodavac očekuje od radnika da opravda uložena sredstva i platu koju prima.

"Poslodavci često nailaze na barijere, mladima nedostaje praktično iskustvo, dok stariji od 50 godina mogu imati određene zdravstvene probleme", objašnjava Ražnatović. 

Kao rešenje, naš sagovornik predlaže da država dodatno stimuliše poslodavce kroz privremeno oslobađanje od plaćanja doprinosa ili preuzimanje dela socijalnih davanja, dok se radnik ne prilagodi radnim funkcijama.

Foto: Evanto

Takođe, naglašena je potreba da NSZZ redovno izveštava Ministarstvo prosvete o aktuelnim trendovima i potrebama tržišta kako bi se obrazovni sistem prilagodio privredi.

Alarmantan deficit zanatskog kadra i odliv radne snage

Uprkos sistemskim merama, tržište rada se suočava sa ozbiljnim nedostatkom zanatlija.

Prema procenama sagovornika emisije Presek, u narednih mesec dana će između 50.000 i 100.000 radnika iz Srbije otići na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru, gde će raditi kao kuvari, konobari i sobarice.

Stručnjaci upozoravaju da bi, bez adekvatne reakcije, Srbija za pet godina mogla ostati bez osnovnog zanatskog kadra, zidara, električara i keramičara.

"Doći ćemo u situaciju da nećemo imati ko da nam popravi prekidač ili sazida zgradu, te ćemo morati da uvozimo radnu snagu", navodi se u upozorenjima poslodavaca.

Kao jedno od rešenja, predlaže se intenzivna marketinška kampanja za upis mladih u zanatske škole, po modelu promocije vojnih i policijskih akademija.

Iako su novi javni pozivi NSZ ocenjeni kao pozitivan korak ka rešavanju problema nezaposlenosti, dugoročna stabilnost tržišta rada zavisiće od sposobnosti države da zadrži radnu snagu i motiviše mlade za deficitarna zanimanja.

Komentari (0)