Rast troškova života u Evropi: Na koje zemlje sukob na Bliskom istoku i energetska kriza najviše utiču

Sukob u Iranu i energetska kriza na globalnom nivou utiču na cenu goriva, a ona na cene brojnih drugoih proizvoda, pa situacija po pitanju inflacije više nije stabilna ni u Evropskoj uniji.

Međunarodni finansijski eksperti za sada ne pokazuju zabrinutost, ali pomno prate situaciju. 

Najveći rast cena u martu beleži Hrvatska - 4,7 odsto, zatim Litvanija sa 4,5 procenata, dok se među zemljama sa snažnim inflatornim pritiscima nalazi i Luksemburg. Ovo su tri zemlje Evrozone sa najvišim stopama inflacije prema poslednjim podacima Eurostata.

Iznenađenje u ovom smislu predstavlja Luksemburg sa 3,8 odsto.

To je mala, bogata ekonomija sa visokim standardom i rastom plata. Ali, turizam, restorani i kirije beleže rast cena, a Luksemburg mnogo toga uvozi, pa inače više cene na međunarodnom tržištu direktno utiču i na inflaciju u toj zemlji.

Kipar beleži jednu od najnižih godišnjih inflacija 

Na dnu evropske liste po rastu cena nalaze se zemlje sa sporijom inflacijom.

Italija i Kipar beleže inflaciju od 1,5 odsto, dok je u Francuskoj inflacija nešto viša, ali i dalje ispod dva odsto, tačnije 1,9 odsto.

Kipar beleži jednu od najnižih godišnjih inflacija u EU, a Francuska i Italija uspevaju da drže rast cena pod kontrolom različitim državnim merama, uglavnom putem subvencija.  

Evropska centralna banka pažljivo prati kretanje inflacije u celoj Evropskoj uniji.

Printscreen: Newsmax BalkansKristin Lagard

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard istakla je da pažljivo prate situaciju.

"Naš pristup zasnovan na podacima pomoći će nam da odredimo monetarnu politiku na odgovarajući način. Nove projekcije stručnjaka Evropske centralne banke predviđaju da će ukupan inflacioni tok iznositi 2,6 odsto u 2026. godini, 2 odsto u 2027. i 2,1 u 2028. godini. Inflacija je revidirana naviše sa decembarskim projekcijama posebno za 2026. godinu zato što će cene energije biti više zbog rata na Bliskom istoku", navela je ona.

EU se u poslednje dve decenije suočavala sa krizama na 3-4 godine

Cene struje, gasa i goriva rastu i oni najviše utiču na ukupnu inflaciju sa poskupljenjem od 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Lančano s tim poskupljuju i usluge poput kirija, turizma i restorana, sa rastom od 3,2 odsto, dok hrana, alkohol i duvan beleže godišnji rast cena od 2,4 odsto. Sve ove stavke direktno i brzo utiču na ukupnu inflaciju.

Evropska unija se u poslednje dve decenije suočavala sa krizama otprilike na svake tri do četiri godine, od globalne finansijske krize 2008, preko evropske dužničke krize 2010–2013, pandemije kovid-19 koja se desila u 2020. godini, energetske krize i rata u Ukrajini 2022, pa sve do rata u Iranu 2026, a zanimljivo je pratiti i načine na koje su sve ove krize rešavane.

Printscreen: Newsmax Balkans

Globalni slom banaka u SAD 2008. godine proširio se i na Evropu, pa su vlade i centralne banke nastojale da stabilizuju finansijske nestabilnosti smanjenjem kamatnih stopa kako bi podržale kredite i likvidnost.

Tokom perioda od 2010. do 2013. godine, zemlje sa visokim dugom poput Grčke, Italije, Španije i Portugala izgubile su poverenje investitora.

Zato Evropska centralna banka tada uvodi program otkupa obveznica,ali i stroge fiskalne mere i nadzor javnog duga. Time je sprečeno urušavanje evrozone, ali ekonomski rast je bio usporen.

Rat u Ukrajini pokrenuo energetsku krizu

Kada se 2020. desila svetska pandemija, zatvoriile su se privrede i prekidaju se lanci snabdevanja. Vlade zemalja Evropske unije uvode masovne pakete finansijske pomoći, a centralne banke ubrizgavaju likvidnost.

Tada je sprečen potpuni kolaps privrede, ali ekonomija i tržište ne praštaju, pa kasnije inflacija počinje da raste zbog povećene potrošnje i nedostatka robe.

Vlade su reagovale subvencionisanjem energenata, dok su centralne banke podizale kamatne stope kako bi kontrolisale inflaciju. Iako su građani i preduzeća delimično zaštićeni, troškovi života su rasli, a inflacija se kretala uzlaznom putanjom uz povremena usporavanja.

Na već ranjive evropske ekonomije, 2026. godina donosi dodatni udar, bliskoistočnu krizu i sukob u Iranu.

Novi talasi krize

Novi talasi destabilizacije tržišta energije i transporta brzo utiču i na ekonomije evropskih zemalja. EU primenjuje opreznu monetarnu politiku i energetsku diverzifikaciju. Kriza još uvek traje, Evropska centralna banka pomno prati inflacije zemalja. Neke od zemalja koje imaju svoje nacionalne načineda stabilizuju cene to i čine, dok druge i ne uspevaju da drže pod kontrolom inflaciju

Kako će izgledati ekonomije zemalja Evropske unije nakon ove krize, videće se, ali i samo na osnovu ovih podataka vidimo da se kriza ne reflektuje isto na svaku zemlju, pa će i posledice krize sigurno biti drugačije za svaku od zemalja Evrozone.

Pored zajdedničkih mera monetarne evropske politike, pokazuje se da zapravo ključnu ulogu i dalje ima stabilnost i kapacitet nacionalnih ekonomija svake pojedinačne zemlje da se nosi sa ekonomskim izazovima.  

Komentari (0)