Tabaković: Strane investicije u Srbiji rastu, do kraja novembra iznosile 4,46 milijardi evra

Ona je istakla da je u Srbiji očuvana finansijska stabilnost, privredni rast, stabilnost kursa dinara prema evru i istakla da će NBS nastaviti da radi u opštem interesu te da stabilnost nema alternativu.

"U maju smo inflaciju sveli u ciljane okvire od 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, u junu je počelo ublažavanje mera monetarne politike pa je referenetna kamatna stopa smanjivana tri puta“, rekla je ona.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Navela je da je dinarska štednja rekordna, iznosi 180 milijardi dinara i 10 puta je veća nego 2012. godine.

Kao posebno važno je istakla to što je nivo problematičnih kredita smanjen, u avgustu je iznosio 2,7 odsto a da je udeo problematičnih kredita u stambenim kreditima pao na 1,46 odsto.

Prema njenim rečima analize pokazuju da je makroekonomska stabilizacija zemlje nakon 2012. godine imala značajan pozitivan uticaj na kvalitet i obim aktive banaka, pa je kreditni portfolio skoro dvostruko uvećan između 2014. i 2023. godine, kamatna marža bila je značajno niža u 2023. godini nego u 2011. godini, a smanjeni su i gubici banaka.

Tabakovićeva je navela da će se u Skupštini Srbije uskoro raspravljati o četiri izuzetno važna zakona, koji su bitni za korisnike finansijskih usluga, za bankarsku industriju i ceo sistem.

Navela je da su devizne rezerve zemlje krajem oktobra iznosile rekordne 28,3 milijarde evra, što je dodatni rast od 13,6 odsto u toku ove godine.

"U uslovima opadajuće inflacije, banke su još krajem prošle godine počele da ublažavaju kreditne standarde, pa imamo ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2 odsto međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi, 4,9 odsto i stanovništvu, 9,2 odsto", rekla je ona.

Dodala je da su rezerve zlata u prethodnih 12 godina utrostručene na 48 tona, a njihovo učešće u ukupnim rezervama povećano je na 13 odsto.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Kao na poseban izazov ukazala je na ubrzan razvoj veštačke inteligencije posebno jer generativna veštačka inteligencija, kako je rekla, najveće transformativne promene donosi baš u bankarskoj industriji.

"Ona nudi značajne uštede i vremena i resursa, povećava efikasnosti i može značajno da pomogne u upravljau rizicima. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese rastu svetske privrede sa 0,8 procentnih poena ali, samo ako se koristi na pravi način", rekla je guvernerka NBS.

Dodala je da je obaveza bankara da zajedno pokušaju da sagledaju kakva će biti tržišta rada u budućnosti, i da pomognu da tranformacija protekne tako da zatvaranje nekih radnih mesta otvara vrata za druga, kvalitetnija.

"Na nama je i da se brojnim lažnim sadržajima, ali i pokušajem takozvanog fišinga ne naruši poverenje koje je teško sticano, a ovo je industrija koja počiva na poverenju", rekla je ona.

Komentari (0)