(VIDEO) Ekonomija u 2024. godini: "Svet se vraća na fabrička podešavanja, stari princip globalizacije popušta"

U Srbiji, i bez globalnih sukoba, više nego dovoljna je unutrašnja rasprava, koja je prilikom usvajanja budžeta za 2025. godinu izostala.

Osim ukidanja dijaloga, ukinut je i moratorijum na nuklearne elektrane, a projekat Jadar reaktiviran je uprkos protivljenju dela javnog mnjenja.

Prvi put smo dobili investicioni kreditni rejting, a ovu godinu obeležili su i mnogi privredni događaji.

"Što se tiče Srbije i drugih zemalja malih poput nje, zaista možemo da budemo srećni, ako nastavimo ovim vijugavim putem - da smo okrenuti i ka jednom i ka drugom bloku. Kada imamo tako malu zemlju, moramo da otvaramo nova tržišta", izjavio je za Newsmax Balkans profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović.

Bušatlija: Živimo od kredita

Ekonomista Muhamed Bušatlija istakao je da smo zemlja koja živi od kredita.

"Kad kažem živi od kredita, mislim na to da danas imaš pet milijardi na računa, sutra nećeš imati ništa, zato što ćeš morati da vratiš pare koji nisi zaradio", napomenuo je Bušatlija.

Aćimović: Svet se vraća na fabrička podešavanja

Šire gledano, ekonomski forum u Davosu, američki predsednički izbori nakon kojih je usledio rast dolara i bitkoina, rast cena hrane, razočaravajući učinak evrozone, geopolitičke nestabilnosti, samit BRIKS, zamah razvoja veštačke inteligencije i mnoga druga zbivanja ostavila su traga na međunarodno tržište.

"U ekonomskom smislu više je nego jasno da se svet polako vraća na nekadašnja fabrička podešavanja, a to je da opet imamo određene blokove u svetu koji će međusobno trgovati, ali će onaj stari, nesmetani princip globalizacije praktično prilično popuštati", istakao je Aćimović.

Bušatlija je naveo da je globalizacija bila inspirisana u željama i potrebama Amerike i onih koji su bili sa Amerikom.

"To je pre svega Evropa i izvestan broj zemalja dalekog istoka. Praktično, vrlo mali broj zemalja je diktirao zemljama u razvoju kroz institucije koje su otvarale vrata globalizaciji. Oni su praktično radili na štetu zemalja u razvoju. I to se vidi i sada", rekao je Bušatlija.

Bušatlija: Evropa već dugi niz godina ima probleme

Nestabilne vlade zemalja Evropske unije i nepoverenje francuskom premijeru Mišelu Barnijeu, te pad nemačke vlade na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom, podsetili su na ekonomske probleme sa kojima se Evropa suočava neko vreme.

"Evropu u ovu situaciju nije dovelo nekoliko zadnjih godina. Evropa već dugi niz godina ima probleme. Recimo, '18. godine već je bilo jasno, i to međunarodnim finansijskim institucijama kao što MMF i te velike banke koje uvek prate ekonomije, jer žive od njih. Oni su videli da u EU usporava ekonomija", istakao je Bušatlija.

Aćimović s druge strane smatra da je Evropska unija, posebno njene velike zemlje poput Nemačke, svoju glavnu konkurentsku prednost zasnivala na izvanrednim tehnološkim inovacijama koje su imali i sa druge strane, na jeftinim energentima koje su dobijali iz Rusije.

"Ti jeftini energenti su, na neki način, otišli na drugu stranu sveta. To možemo da vidimo kroz međusobnu saradnju zemalja Briksa, a Evropska unija je ostala sa skupnimi energentima i samim tim njena privreda je postala sve manje konkurentna", naveo je profesor Ekonomskog fakulteta.

Aćimović: Napraviće neku vrstu svoje obračunske valute

Samit BRIKS se širi, a koliko je uticajan u prilog govore podaci da okuplja preko 40 odsto svetske populacije i oko 37 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda na osnovu kupovne moći.

"To je jasna intencija zemalja koje imaju velike devizne rezerve i veliko trgovanje u dolarima. Oni će napraviti neku vrstu svoje obračunske valute. Setimo se kako je nastao evro. Prvo je nastala obračunska valuta, pa se onda uvela zajednička valuta. Ne znam koliko će daleko otići, ali u svakom slučaju će ti ekonomski polovi biti sasvim dovoljni da međusobno trguju", rekao je profesor.

Dodao je da su to velike zemlje i velika tržišta, koja međusobno trguju, a svakako će trgovina biti i između tih polova.

"Niko ne teži da napravi novi dolar, niti je to potrebno svetu. Svetu je potrebno da se svaka zemlja odnosi gazdinski prema svom novcu, što mi ne radimo", zaključio je Bušatlija.

Ekonomija se u 2024. godini suočila sa brojnim izazovima, a prema svemu sudeći, i u 2025. svet će morati da traži adekvatne odgovore na geopolitičke napetosti i neizvesnost na tržištima.

Komentari (0)