Notar overava pozajmicu između građana iznad 10.000 evra

U našem pravnom sistemu do sada nije postojala obaveza sačinjavanja ugovora o zajmu u novcu u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija između fizičkih lica nevidljiva je za kontrolni aparat tokova novca.

Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se pravi i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.

"Realno stanje je takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala ili imovine učinjenim zajmovima, naročito kada su u pitanju fizička lica. Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka, jer se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava", navodi se u predlogu.

Ugovor može biti usmen ili pismen, ali bez drugih overa osim javnobeležničke. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra. Sve izvan tog limita mora da prati protok na računu kod poslovne banke.

Ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica Upravi za sprečavanje pranja novca ne daje apsolutni uvid, jer je većina zaštitnih mehanizama razvijena za pravna lica, a ne i za fizička.

"Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobija se zaokružena slika zajmova od 10.000 evra i više. Praćenje ove oblasti koju Ministarstvo pravde normativno uređuje se može postići i sagledavanjem stanja i podataka iz budućeg registra, tako da se u svakom momentu ova aktivnost može pratiti", stoji u obrazloženju predloga.

Uspostavlja se i obaveza za javnog beležnika da overeni prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija Ministarstvo pravde, kao i obaveza javnog beležnika da u registar o ugovorima o zajmu novca upiše identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, kao i o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.

Foto: Envato

"Kako će se registar razviti kao poseban modul već postojeće aplikacije ugovora o prometu nepokretnosti, nalazimo da nije potrebno propisivati posebne rokove za razvijanje, niti podzakonski dodatno raščlanjivati. Sva suštinski bitna pitanja su, po nama, već predviđenja u normi koja se dopunjuje, a već postojeći kadrovski kapacitet IKT odeljenja Ministarstva pravde će pratiti održavanje aplikacije u celosti", objašnjavaju predlagači.

Važno je napomenuti da se solemnizacija zajmova tiče samo odnosa između fizičkih lica. Bankarski sektor i pozajmice od banaka su izuzete, odnosno imaju drugi oblik overa u zavisnosti od vrste potraživanja, odnosno zajma, sredstava obezbeđenja…

Ministarstvo pravde već održava evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koja se vodi u posebnom registru prema propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti. Ministarstvo pravde će u okviru postojećeg ugovora sa privrednim društvom koje taj sistem održava razviti poseban modul u ovom već postojećem softverskom rešenju za registar ugovora o zajmovima.

Foto: Envato

"Ovako rešenje je ocenjeno kao celishodno i sredstva za održavanje te inicijalne aplikacije su već obezbeđena. Znači, Ministarstvo pravde razvija poseban registar ugovora o zajmu sa rubrikama za unos (zajmodavac/zajmoprimac/iznos zajma/rok vraćanja i valuta) u okviru već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti", stoji u obrazloženju.

Kada je reč o javnobeležničkoj tarifi za overavanje ovakve vrste ugovora, predlagači propisa smatraju da za sada nije potrebno određivati posebnu cenu.

"Ovaj podzakonski akt već poznaje vrednost pravnog posla kao kriterijum za razrezivanje nagrade za javnog beležnika. Ministarstvo pravde će u predstojećim konsultacijama sa Javnobeležničkom komorom preispitati eventualni privilegovan režim za ovu vrstu pravnih poslova, u smislu korekcije obračuna prema vrednosti pravnog posla. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva", zaključuje se u saopštenju.

Komentari (0)