(VIDEO) Jeftiniji i pristupačniji brendovi mnogo brže poskupljuju: Fenomen "čipflacije" ne zaobilazi ni Srbiju

U periodu od 2022. do 2024. godine, tokom intenzivnih globalnih inflacionih pritisaka, cene jeftinijih brendova hrane i pića u Srbiji rastu brže nego cene skupljih proizvoda. Ovaj fenomen je zabeležen globalno, obuhvatajući zemlje poput Italije, SAD, Australije, Nemačke, Španije, Francuske.

Najizraženiji je kod mlečnih proizvoda, a naročito pogađa potrošače sa nižim primanjima.

POVEZANE VESTI

EKONOMIJA

Viceguverner NBS: Inflacija u naredne dve godine u granicama cilja od tri odsto

Inflacija u Srbiji će, prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, a to je 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, izjavio je viceguverner NBS Željko Jović.

11:28Pre 78 d19.02.2025.

Autor

EKONOMIJA

(VIDEO) Gost Sinteze: Srbija može da uđe u ozbiljnu ekonomsku krizu ako direktne strane investicije počnu da presušuju

Srbija će imati problema jer je ekonomski rast zasnovala na direktnim stranim investicijama. Ako taj izvor počne da presušuje, Srbija može da uđe u ozbiljnu ekonomsku krizu, zato treba podstaći domaće investitore, izjavio je novinar Miša Brkić.

22:31Pre 80 d17.02.2025.

Autor

"Cene jeftinijih, odnosno nebrendiranih proizvoda skaču više u odnosu na brendirane proizvode. Na primer, proizvod kifle, fundamentalno je inflacija i dalje tu. Osnovni elementi proizvodnje za ovaj proizvod kao što su žito, ulje koji ulazi u sastav ovog proizvoda njihove cene skaču, ali brendirani proizvodi koji imaju premijum cenu, ne moraju u tom momentu da podignu cenu, nego će imati manju maržu, ali brend ili subbrend koji nema tu priliku jednostavno može da uđe u crveno. Dakle da su troškovi proizvodnje veći, nego cenu koju mogu da dobiju na tržištu. To je taj fenomen čipflacije", objašnjava za Newsmax Balkans ekonomista Vladimir Đukanović. 

Utisak da je inflacija veća nego što jeste

Jedan od razloga za brži rast cena jeftinijih brendova je niska elastičnost potražnje. Potrošači koji nisu u mogućnosti da priušte skuplje proizvode sve više kupuju jeftinije alternative, što stvara dodatne cenovne pritiske.

U takvoj situaciji tržište diktira da se povećani troškovi proizvođača i trgovaca lakše preliju na potrošače, što dodatno podstiče inflaciju. Ovaj fenomen takođe stvara utisak da je inflacija veća nego što stvarno jeste.

"Ako dobro živite da imate porast cene avionskog saobraćaja, potrošač će u skladu sa time da smanji kupovinu avio karata. Kada cene proizvoda ili usluga porastu za 20 odsto, a potražnja padne za 30, možemo govoriti o vrlo elastičnoj tražnji. Mala je šansa da neko kaže porasla je cena hrane za 20 odsto, ja ću da jedem 30 procenata manje. Tu je reč o neeleastičnoj tražnji. Ukoliko cena hrane poraste 20 odsto, niko neće smanjiti količinu hrane koje konzumira, to je svakodnevna životna potreba, ne možete manje da jedete", rekao je za Newsmax Balkans ekonomista Aleksandar Stevanović.

Foto: Envato

Osim toga, "čipflacija" je prisutna i kroz prodaju robnih marki koje trgovci plasiraju po nižim cenama, a zatim postupno povećavaju njihove cene, čime se podstiče dalji rast cena i iznos potrošnje jeftinijih proizvoda, a sve na štetu potrošača pogotovu onih sa nižim primanjima.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)