Deset godina od pada helikoptera u Surčinu: Mnoga pitanja i danas bez odgovora

U maglovitoj noći 13. marta 2015. godine, vojni helikopter je poleteo iz Raške u Beograd prevozeći bebu koja je bila životno ugrožena.

Posadu su činili mehaničar letač Ivan Miladinović, zastavnik Nebojša Drajić, pilot kapetan Milovan Đukarić i pilot major Omer Mehić. Uz njih su u helikopteru bili anestetičar iz Novog Pazara Miroslav Veselinović i lekar iz tog grada Dževad Ljajić.

Helikopter je u Beograd stigao oko 22 časa. Pokušavajući da sleti, kružio je neko vreme oko Aerodroma "Nikola Tesla". Međutim, 31 minut kasnije nestao je sa radara.

Helikopter u kom su bili nikada nije sleteo na pistu. Pronađen je dva sata nakon ponoći u njivi u širem rejonu aerodroma, gde se srušio. Svi putnici su poginuli.

Nakon pada helikoptera povela su se brojna pitanja o tome zašto je sletao na civilni, umesto na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom na Banjici, ali i zašto je uopšte leteo čak do Beograda koji je udaljen 167 kilometara od mesta poletanja. Deset godina kasnije, ta pitanja su i dalje bez odgovora.

Šta piše u izveštaju vojne komisije

Ministarstvo odbrane je početkom aprila 2015. godine objavilo izveštaje komisija koje su formirane kako bi se utvrdio uzrok pada helikoptera. Ovi izveštaji više nisu dostupni na sajtu ministarstva. Ipak, dostupni su njihovi transkripti u medijima koji su pratili ovu nesreću.

Prema podacima iz izveštaja, nesporazum sa kontrolom letenja bio je ključan za ovakav ishod.

Kako je N1 preneo, u izveštajima je pisalo da je posada javila visinu od 140 metara misleći na visinu iznad piste, na šta kontrolor letenja nije reagovao jer je očekivao da pilot govori o nadmorskoj visini, što je standardna procedura za civilne vazduhoplove. S obzirom na to da nije znao da pilot govori o stvarnoj visini, kontrola letenja ga nije upozorila da sa te visine i ne može da vidi pistu zbog niže baze oblaka.

Kontrolor je preporučio da helikopter "zalebdi" iznad piste, što je za ovaj tip helikoptera, bez spoljne vidljivosti, nemoguće.

U izveštajima je pisalo da je komisija uspela da u potpunosti rekonstruiše šta se događalo sa helikopterom i njegovim delovima od trenutka prvog kontakta sa tlom. Ustanovljeno je da su sva oštećenja na letelici nastala prilikom pada i da tokom leta nije bilo fizičkih oštećenja.

Pilot okrivljen u izveštaju, pa posthumno odlikovan

Na stranicama izveštaja navedeno je i da je pilot Omer Mehić imao 0,68 promila alkohola u krvi i 1,3 promila alkohola u urinu. Komisija je utvrdila da je zastavnik Nebojša Drajić takođe imao 0,37 promila alkohola u krvi. Njih dvojica, sudeći po izveštajima, tog dana nisu išli na medicinski pregled i nije im rađen alko-test.

Međutim, supruga Omera Mehića je izjavila da je razočarana ovim navodima i da on nikad nije pio, kao i da je zbog zakazanih pregleda bio na posebnom režimu ishrane.

Mesec dana nakon što su vojne komisije iznele svoje zaključke po kojima je Mehić kriv za pad helikoptera, on je posthumno odlikovan medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" koju je tadašnji predsednik države uručio njegovoj supruzi.

Foto: Srđan Ilić

Sedam meseci nakon nesreće pokrenut je disciplinski postupak protiv generala avijacije Ranka Živaka i Predraga Bandića, koji su kažnjeni zabranom napredovanja u službi od dve godine. Ta zabrana je kasnije poništena u višem stepenu.

Posle više od 15 meseci od pada helikoptera, Više javno tužilaštvo, koje je ispitivalo krivičnu odgovornost, izjasnilo se da niko nije odgovoran za nesreću. Zbog toga, istraga o tom slučaju nije ni pokrenuta. 

Kako su naveli, razlog za ovu odluku je što Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je to delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem.

Nekoliko godina nakon pada helikoptera, kako je pisao NIN, deo letelice se pojavio otpadu u okolini Novog Sada. Rep helikoptera prodat je kao staro gvožđe i trebalo je da bude ubačen u visoku peć, ali nekadašnje kolege poginulih članova vojne posade to nisu dozvolile.

Ostatak letelice u poslednjem trenutku je sklonjen sa otpada i sada je u privatnom vlasništvu prijatelja majora Mehića.

Odavanje pošte poginulima

Decenija je prošla, a kolege, prijatelji i drugi građani svakog 13. marta posećuju Surčin i odaju poštu poginulima u padu helikoptera. Ove godine su i studenti pozvali građane da im se pridruže i u tišini se sete onih koji su izgubili živote u ovoj nesreći. 

Vazduhoplovni zastavnik u penziji Saša Jovanović, prijatelj pilota Omera Mehića i poginulih kolega, za N1 je rekao da poslednjih pet godina i pripadnici jedinice izlaze na mesto gde su im kolege poginule. 

"Smatramo to dugom prema njima, da se ne zaboravi. Primetili smo pre pet godina da je krenuo zaborav prema tom slučaju, naravno da je to namerno. Svake godine nas je sve više, ove godine prvi put će izaći i jedan od članova porodice naših kolega, vojni veterani, pridružiće nam se naša braća padobranci, doći će beogradski bajkeri, pripadnici delegacija mnogih udruženja, ove godine dolaze i studenti i beogradski srednjoškolci u kolonama da se poklone herojima", rekao je on.

Spomenik poginulima nije podignut.

"I za spomenik čekamo bolja vremena, spremni smo da ga istog dana postavimo", rekao je Jovanović.

Komentari (0)