(FOTO) Vojni puč koji je promenio istoriju Jugoslavije: Šta bi bilo da se 27. marta 1941. godine nije dogodio prevrat

Do vojnog puča došlo je nakon što je Kraljevina Jugoslavija dva dana ranije pristupila Trojnom paktu. Narod je izašao na ulice protestujući protiv vlasti koja je potpisala savez sa Nemcima, a učesnici su bili podstaknuti na puč od pojedinih domaćih antinemačkih opozicionih krugova, kao i od vojnih i političkih obećanja Velike Britanije.

Na beogradske ulice 27. marta 1941. izašle su hiljade demonstranata uzvikujući i noseći parole "Bolje rat nego pakt", "Bolje grob nego rob".

Vlast je predata kralju Petru II Karađorđeviću koji je tada bio maloletan i formirana je vlada na čijem čelu se našao komandant Vojnog vazduhoplovstva general Dušan Simović, a za potpredsednika vlade akademik Slobodan Jovanović.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

"Knez Pavle nije imao drugi izlaz": Istoričar za Newsmax Balkans o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu pre 84 godine

Potpisivanje sporazuma o pristupanju Trojnom paktu 25. marta 1941. godine bilo je iznuđeno jer Kraljevina Jugoslavija nije imala izbora zbog brojnih unutrašnjih i spoljašnjih problema, ocenio je u razgovoru za portal Newsmax Balkans istoričar Danijel Kulačin.

08:01Pre 170 d25.03.2025.

Autor

MAGAZIN

Primerak prvog izdanja dnevnika Ane Frank prodat za 3.100 evra

Primerak prvog izdanja "Tajnog dnevnika" Ane Frank prodat je na aukciji za 3.100 evra, preneo je NL tajms.

16:02Pre 185 d10.03.2025.

Autor

"Jugoslavija je imala mnogo unutrašnjih i spoljašnjih problema koji su ekalirali nakon pristupanja Trojnom paktu. Teško je govoriti o tome 'šta bi bilo kad bi bilo' i da nije bilo 27. marta, ali smatram da bi do ustanka sigurno došlo", rekao je Kulačin. 

Sagovornik Newsmax Balkans smatra da ne bi mnogo toga promenilo i da se 27. marta nije dogodio vojni puč, jer bi se, dodao je, to desilo u nekom drugom trenutku. 

"Moguće je da bi se neke stvari ublažile, kao što je bombardovanje Beograda 6. aprila. Moguće je da agresije ne bi bilo u toj meri ili bi se ona odložila. Takođe, mislim da bi isto tako odložile ili ublažile posledice stvaranja Nezavisne države Hrvatske (NDH)", smatra Kulačin. 

Prema njegovim rečima, likvidacije u logorima možda ne bi bila toliko masovne ili bi se i ti zločini dogodili kasnije. 

"Do promene naše istorije svakako bi došlo, a agresija koja je usledila nakon 27. marta bilo je surovo mučenje i ubijanje našeg naroda koji je stojički stajao iza odluka donesenih tog dana. Vojni puč tog dana organizovali su Britanci, ali ga je izveo naš narod", objasnio je Kulačin. 

Foto: AP

Istoričar je istakao da se o 27. martu najviše saznalo od ćerke kneza Pavla koja je iz Amerike donela tajne spise. 

"Po povretku u Srbiju iz Amerike, knjeginja Jelisaveta je donela tajne spise, telegrame, depeše, pisma u kojima su sve informacije o vojnom puču sprovedenom tog dana. Zahvaljujući njoj, danas imamo potpunu sliku o tome šta se dogodilo i zbog čega", zaključio je Kulačin. 

Foto: Ustupljena fotografija

Na ulicama Beograda tog dana, prema istorijskim svedočenjima, bila su vesela lica koja su želela slobodu.

"Kako vreme odmiče, na ulicama sveta sve više. Ne može niko da zavede ma kakav red. Svi se ljube i grle. Policije nigde nema. Poneki oficiri mole svet da se razilazi svojim kućama. Zamislite samo, kaže jedan od njih, da sad Hitler pošalje samo nekoliko aviona na ovoliko sveta, bilo bi krvi do kolena - ali ga niko ne sluša. Peva se državna himna 'Bože pravde', uzvikuje 'Živeo kralj', gomila gimnazijalaca se pojavi s transparentima i parolama 'Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob'. Jedna grupa je uzvikivala: 'Živeo Sovjetski Savez i savez s Rusijom' ", posvedočio je neimenovani učesnik demonstracija.

Samo deset dana nakon demonstracija 27. marta Beograd je bombardovan. Tačan broj žrtava nikada nije precizno utvrđen, ali se procenjuje da je stradalo oko 4.000 žitelja Beograda, koji je tada imao oko 370.000 stanovnika.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)