(VIDEO) "U Srbiji ima između dve i po i tri i po hiljade divljih deponija": Godišnje proizvodimo 12 miliona tona otpada

Preradom i ponovnom upotrebom otpada smanjilo bi se korišćenje nekih drugih energenata, a voda, zemlja i vazduh bi bili manje zagađeni otrovnim i kancerogenim jedinjenjima. Nažalost, kultura sortiranja i reciklaže otpada u Srbiji je na niskom nivou.

Cirkularna ekonomija i zelena tranzicija nekome još uvek zvuče kao direktive briselske administracije, iako su se njima bavili naši preci.

"Mi, na ovim prostorima, cirkularnu ekonomiju imamo i pre dvesta godina. Naši pradedovi, naši dedovi su bili cirkularno domaćinstvo u kome se ništa nije bacalo, nije se zagađivao izvor pijaće vode, nisu se zagađivali potoci. Sve se ponovo koristilo. Nije bilo generisanja otpada", izjavio je za Newsmax Balkans Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

"Ono što su zvanični podaci pokazuju da pored desetak sanitarnih deponija mi imamo preko 130 nesanitarnih deponija koje se koriste i između dve i po i tri i po hiljade divljih deponija. Ove deponije, koje nisu sanitarne, predstavljaju ozbiljan problem za životnu sredinu jer nekontrolisano puštaju zagađenja u sve parametre životne sredine, a nažalost sa ovom katastrofom koja se desila u Užicu na deponiji Duboko vidimo da i loše upravljanje sanitarnim deponijama isto predstavlja ozbiljan problem po životnu sredinu", rekao je Igor Jezdimirović, predsednik udruženja "Inžinjeri zaštite životne sredine".

Broj požara na deponijama u Srbiji je u poslednih sedam godina utrostručen. U prošloj godini je zabeleženo više od 1200 požara na deponijama i smetlištima. 

"Mi ne možemo da shvatimo da su deponije nešto što je prošlost. Mi danas imamo mnogo kvalitetnih rešenja. Tim sa kojim sam radio, tu su bili Inženjeri zaštite životne sredine, je napravio vodič kako da se otpad pretvori u energiju", objasnio je Mitrović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Tehnologija dobijanja energije iz otpada se u Evropi primenjuje decenijama, a trenutno je u radu više od 500 takvih postrojenja, tretirajući više od 100 miliona tona otpada godišnje.

U "Beloj knjizi" je više puta istaknuto da tretiranje otpada ima svoju hijerarhiju i da je pre spaljivanja smeća za dobijanje energije mnogo važnija reciklaža.

"Kada upravljamo otpadom, ono što moramo da vodimo računa jeste da postoje različiti segmenti koji se u hijerarhiji predstavljaju i da tu postoji i dobijanje energije iz otpada kao, da kažemo, pretposlednji korak pre deponovanja", rekao je Jezdimirović. 

Printscreen: Newsmax Balkans

U "Beloj knjizi" je iznet zabrinjavajući podatak, da stopa reciklaže iznosi tek nepunih 18 odsto. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da se u Srbiji svake godine spali ili gurne pod zemlju reciklabilnih sirovina u vrednosti od 100 miliona evra. 

"Ogroman resurs i potencijal leži u tome što se zove Zelena tranzicija Srbije. Kredibilno dajem podatak da jedan posto BDP-a Srbije može da raste ako ide na modele Zelene tranzicije", dodao je Mitrović.

U "Beloj knjizi" piše da se Srbija zakonski dobro uskladila sa pravilima Evropske unije o upravljanju otpadom, ali i da ono što piše u zakonu ne funkcioniše u praksi. Trenutni način upravljanja otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Komentari (0)