SPC i vernici slave Đurđevdan: Jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve.

Đurđevdan je jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

Brojni običaji vezani za Đurđevdan

Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju po sadržini od regiona do regiona.

Prema verovanju, na ovaj dan se sreću zima i proleće. Običaj nalaže da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu.

Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav.

Običaji su se najduže zadržali u planinskim krajevima, što i nije čudno s obzirom na to da je Đurđevdan praznik stočara.

Na Đurđevdan se takođe seku vrbe i stavljaju se na kuće. Deca uglavnom dolaze uveče i skidaju te venčiće. Venac ukraden sa devojčine kuće simboliše to da onaj koji ga ukrade jednog dana može da postane njen muž.

Ko je bio Sveti Georgije?

Sveti Georfije rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji, a otac mu je postradao kao hrišćanin.

Majka se tada preselila u Palestinu, gde je on odrastao i već sa 20 godina dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.

U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Georgije je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.

Bio je podvrgnut mučenju, ali se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti. Kada je Georgije molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.

Car je tada odlučio da Georgija i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Georgije je pogubljen 303. godine.

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu, za koju se pretpostavlja da je carica Aleksandra. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane.

Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.

Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.

Prema narodnim pesmama, na Đurđevdan su se sastajali i hajduci, pa je tako Đurđevdan hajdučki sastanak. Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje.

Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po crkvenom kalendaru), a drugi je prenos moštiju i obnavljanje Hrama Svetog Georgija - Đurđic, koji se slavi 16. novembra (3. novembra po crkvenom kalendaru).

Komentari (0)