(FOTO/VIDEO) Šuma kao zadužbina: Stefan pošumio hektar zemlje u selu kod Čačka, planira da napravi i jezero

Iako po vokaciji nije poljoprivrednik već preduzetnik koji se bavi video-produkcijom, ljubav našeg sagovornika prema prirodi i njenim fenomenima začeta je još u detinjstvu.

"Još kad sam imao pet, šest godina sa dedom sam sadio na njivi. Pokušavao sam da iz sveg voća koje pojedem uzmem seme, posadim i vidim da li će da nikne. Bio mi je interesantan taj prirodni fenomen", istakao je Drljača.

Mesto na kom je zasadio šumu izabrao je jer je tamo provodio svoje detinjstvo.

"Baba i deda su imali vikendicu kod Čačka i tu sam s bratom provodio detinjstvo. Pre nekih deset godina kupio sam livadu u produžetku dedinog imanja. Nisam odmah imao ideju za šta bih je iskoristio. Kada sam postao vlasnik dolazio sam, uživao u pogledu i razmišljao šta da radim s tim", naveo je sagovornik Newsmax Balkans.

Ideja se, kako je rekao, rodila i proklijala nadahnuta pogledom na neopisiv i umirujuć krajolik.

"Nisam razmišljao u pravcu poljoprivrede ili voćarstva, s obzirom na to da živim u Beogradu i ne mogu da dolazim stalno. Najviše mi se svideo pogled na Ovčar i Kablar i mislio sam kako bi bilo lepo imati drvenu kućicu uz takav pogled, a onda sam shvatio da bi još lepše bilo da ona bude na obodu šume. Došla mi je ideja da pošumim deo livade kako bih u starosti boravio tu jer taj predeo deluje umirujuće", ukazao je Drljača.

Priključili se porodica, prijatelji, volonteri

Naš sagovornik je objasnio kako su izgledali počeci sadnje, kao i proces razvoja šume.

"Najpre smo otišli u rasadnik Srbijašume i kupili mlade sadnice, misleći da je to dovoljno, da će priroda odraditi ostalo. Međutim, susreli smo se sa nekim problemima. Recimo, visoka trava nadraste sadnice, zatim suša tokom leta i shvatili smo da moramo više da se posvetimo, makar na početku.

Dodao je da se njegova porodica uključila u čitav proces.

"Krenuli smo da sadimo malo veće sadnice, da održavamo u smislu košenja i zalivanja. Uključila se porodica, bratovljeva deca takođe, usađujemo im svest o važnosti prirode. Kasnije su se uključili i šira porodica, prijatelji, organizovali su se i volonteri, bilo im je zanimljivo. Počeli smo da sadimo svakog proleća i leta, počeli smo da proizvodimo i sopstvene sadnice, da ih držimo po lejama po godinu, dve i onda presađujemo", pojasnio je sagovornik.

Drljača je dodao da se šuma širila zajedno sa imanjem.

"Brat i snajka su posle kupili dve susedne livade, i tamo smo počeli da sadimo. Područje koje sada pokriva šuma iznosi otprilike jedan hektar", naveo je Drljača.

"Hteli smo da unapredimo biodiverzitet i ekosistem"

Govoreći o razlozima zbog kojih je započeo ovaj poduhvat, sagovornik je naglasio da su oni ekološke prirode i za opšte dobro.

"Sadili smo zbog kiseonika, hteli smo da sprečimo eroziju tla, da se u vrelim letima smanji temperatura u tom kraju, da obogatimo krajolik. Šume su staništa za veliki broj drugog biljnog i životnjskog sveta. Hteli smo da unapredimo biodiverzitet i ekosistem. Nismo sadili zbog ekonomske dobiti, da bismo je sutra sekli, nego da bude zaostavština i zadužbina, da sutra neke nove generacije mogu tu da uživaju sa sećanjem na nas koji smo to započeli, za opšte dobro", naglasio je sagovornik.

Nakon godina borbe i upornosti, Drljača je ukazao da se poslednje tri, četiri godine vidi napredak.

"Kad sadnice dođu na to tlo, treba im neko vremena da se ukorene, da prežive sve izazove i onda kreće eksponencijalni rast. Kad razviju jak koren, sve brže rastu. Nedavno je krenula vegetacija, neka stabla su već viša od dva, tri metra i imamo simbolični hlad. Nadam se da se to za nekih pet godina može nazvati pravom šumom", rekao je Drljača za naš portal.

"Dolaze nam srne"

Dodao je da je jedna od novih ideja koju ima da u okviru placa iskopaju i jezero.

"Tu je izvor vode pa smo mislili da napravimo jezero jer gdegod ima vode preko cele godine, to unapredi biodiverzitet jer mnoge vrste dođu zbog vode i brže se razvije ekosistem. Na te izvore već dolaze srne", zaključio je naš sagovornik.

Komentari (0)