home-icon INFO Društvo

(VIDEO) Najveći pomor pčela u poslednjoj deceniji: "Biće potrebne do tri godine za oporavak"

Pčelari širom Srbije suočavaju se sa šokantnim prizorima, praznim i beživotnim košnicama. Vojvodina je ove godine epicentar jednog od najvećih pomora pčela u poslednjih 10 godina.

Autor:  

Slađana Raičević

|  

03.05.2025. 20:23

facebook twitter linkedin link mail
(VIDEO) Najveći pomor pčela u poslednjoj deceniji: "Biće potrebne do tri godine za oporavak"
Printscreen: Newsmax Balkans

Stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene, bolesti i nepravilna upotreba pesticida doveli do katastrofalnih gubitaka, koji mogu ugroziti ne samo proizvodnju meda, već i bezbednost naše hrane.

Masovna uginuća pčela koja su pogodila celu Srbiju najteže su pogodila Vojvodinu, gde je u mnogim pčelinjacima zabeleženo i do 100 odsto uginuća.

Klimatske promene, duge suše, nagle promene temperature i poremećeni cvetni ciklusi glavni su uzrok ove tihe katastrofe, koja je započela još u avgustu prošle godine, kaže profesor Ivan Pihler, koji predaje predmet pčelarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a koji se i sam bavi ovim poslom.

POVEZANE VESTI

"Kada je upravo ta suša iz visokih temperatura uzrokovala nedostatak cvetnica u prirodi, tokom avgusta meseca, čim nema cveta, nema pčela da sakupljaju polen, nema polena, ne možemo proizvesti dovoljno količine legla, s obzirom na to da se tada proizvodi zimska pčela u košnici, nismo proizveli zimsku pčelu za nastupajuću zimu. Nakon što je letnja pčela uginula, nedovoljan broj zimske pčele, odnosno proizvedene zimske pčele, ostao je u košnici, koji nije bio dovoljan da bi takva društva prezimela uspešno i da dočekaju prolećnu sezonu", objasnio je profesor.

Vojvodina je najviše pogođena u uginućima jer su u ostalim delovima Srbije pčele bile na 400 do 450 metara nadmorske visine i više, gde su temperature vazduha bile niže.

I u samoj Vojvodini uočena su manja uginuća pčela koje su boravile pored velikih reka u ritovima koji su imali više vlage i više cveta, te su pčelinja društva uspela da proizvedu zimsku pčelu.

Printscreen: Newsmax BalkansProfesor Ivan Pihler

"Na nekih 80 košnica u jesenjem periodu koje sam planirao da zimim, sada sam na 28 društava i to onih koja nisu na nivou redovnih društava kakve u ovom periodu godine imam, nego su nešto slabija. Šta to znači? Da je to ogroman gubitak", istakao je naš sagovornik.

Oporavak za dve do tri godine

Pčelar Stojan Anđelković rekao je za Newsmax Balkans rekao je da pokušava, kao i drugi pčelari, da se oporavi, a da će za to biti potrebne dve, možda i tri godine.

"Imam oko 140 košnica, nekih 15 odsto, možda malo više mi je stradalo. Pokušavam, ne samo ja, nego i drugi pčelari, pokušavamo da se što pre oporavimo, međutim onaj ko je stvarno imao veliki broj, njemu će trebati duži period. Verovatno za jedno dve godine, možda i tri godine da bi došao na prave bitne brojke", naveo je Anđelković.

Obojica se nadaju da će država imati sluha za ovu, kako kažu, prirodnu katastrofu, ali su mišljenja da će mnogi pčelari koji su pretrpeli velike gubitke odustati od bavljenja ovim poslom.

"Jedino što sad vidim da nam država, ako može, a pretpostavljam da može, prizna broj koji smo prijavljivali s jeseni, kao da nismo imali gubitke, a da na sledeću jesen tačno se sve iskontroliše i da vidimo koliko je ostalo i koliko stvarno pčelari", predložio je pčelar.

Meda će iz ovih razloga ove godine sigurno biti manje, a indirektni problem zbog manjka pčela osetiće i voćari u Vojvodini, jer će zbog manjeg oprašivanja imati manje roda.

Kako je objasnio profesor Pihler, pčela sa oprašivanjem u Vojvodini utiče i sa oko 80 odsto na poljoprivredne kulture, a to u praksi znači, kako je rekao, da svaki treći obrok koji pojedemo je zahvaljujući upravo pčeli.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

AppStore GooglePlay
Tagovi:
pčele pčelari pčelarstvo Vojvodina pomor pčela Izbor urednika Klimatske promene

Komentari (0)