(VIDEO) "Nedovoljna ili preterana aktivnost, loša ishrana, duvan...": Zašto sve više mladih umire usled srčanog udara

Kardiohirurg Miljko Ristić rekao je za Newsmax Balkans da se broj srčanih pacijenata povećava u globalu, i kada su u pitanju mladi, ali i stari. Međutim, kako je naveo, neobično je da već sa 20 godina dolaze na neku srčanu operaciju. 

Ristić smatra da je to posledica ranog profesionalnog angažovanja mladih ljudi.

"Sada je došlo vreme da već u 14, 15 godina imate mlade po kafićima, oni gledaju da zarade neki dinar i, naravno, to je jedan dodatni faktor i stres koji utiče na koronarnu bolest. A za sportiste moram da izdvojim, mislim da je tu osnovni razlog da se ne rade ti pregledi koji su predviđeni, recimo u fudbalu u UEFA i u Svetskoj fudbalskoj organizaciji. Postoje jasna pravila koja se u našoj zemlji strože primenjuju nego što se tiče stranih zemalja", istakao je naš sagovornik. 

Govoreći o pregledima sportista, dodao je da se postavlja pitanje da li su oni rađeni na vreme.

"Ne može se utakmica početi ukoliko sudija koji pregleda dokumenta jednog i drugog protivničkog tima ne utvrdi u sportskoj zdravstvenoj knjižici, koju oni moraju da imaju, da ne postoje kontraindikacije za bavljanje sportom", istakao je Ristić u emisiji "Otvori oči".

Koji faktori utiču na razvoj bolesti srca?

Pored toga, postoje i brojni drugi faktori koji su u vezi sa svakodnevnim životom, a koji utiču na razvoj koronarne bolesti.

"Ove srčane mane, one su više nekog genetskog karaktera. Međutim, angina pektoris nije genetskog karaktera. Ona je posledica načina života koji posebno utiče na koronarnu bolest, odnosno na infarkte", pojasnio je on. 

Kako je precizirao, u te faktore spadaju nedovoljna aktivnost ili preterana aktivnost, nepravilna ishrana. 

"Sve više imamo neke slave, proslave, kafiće, prešlo nam je u naviku da idemo posle posla da se nađemo sa društvom. I pušenje. Duvan je tu veoma, veoma važan faktor, jedan od najvažnijih faktora za koronarnu bolest", naglasio je kardiohirurg. 

Foto: Newsmax Balkans

Najmlađe dete u koje je operisano u Srbiji zbog koronarne bolesti ima šest godina.

"Bajpas u šestoj godini života. Ali to su ekstremi, znate. Takođe jako retko da ispod 30 godina starosti života neko dođe da mu se radi koronarni bajpas. Ja sam dosta operisao, da kažem, različitih pacijenata u starosnoj dobi od koronarne bolesti i bilo mi je veliko iznenađenje pre desetak, petnaest godina da sam operisao mladića od 25 godina sa četiri bajpasa", rekao je Ristić. 

Ipak, prema njegovim rečima, to je retkost. 

Karakteristični znaci i lako postavljanje dijagnoze

Znaci infarkta su veoma karakteristični, a to je pre svega bol u grudima. 

"Infarkt nikada ne ide bez bola u grudima. To je bol u sredini grudnog koša koji, recimo, budi pacijenta iz sna, mora da ustane noću, da uzme neki lek. I mislim da tu prvo postoji neka sumnja kod nas lekara, da kod pacijenata koji dolaze sa tim bolom u grudima, sumnjamo na infarkt miokarda", naveo je Ristić. 

Dodao je i da je dijagnoza veoma jednostavna, a postavlja se pre svega na osnovu elektrokardiograma. 

"To je traka i taj pregled traje pet minuta. Na toj traci se već vide znaci koji ukazuju na infarkt miokarda, a sigurna potvrda da li je samo došlo do spazma, suženja krvnog suda iz nekih razloga, je ta koronarografija koja je danas veoma, veoma pojednostavljena", dodao je. 

Kako je pojasnio, sada postoji skenerska koronarografija kojom je postavljanje dijagnoze olakšano.

"Sadašnja, klasična koronarografija podrazumeva ulazak sondi preko arterija, ruku ili nogu, što je potpuno isto bezbolno, ali to je procedura koja ipak traje duže u odnosu na skenersku koronarografiju, koja podrazumeva kontrast koji se daje u cirkulatorni sistem preko vene. To je mala infuzija, kad istekne deset minuta, onda se na skeneru slika ta koronarna krvna mreža", objasnio je dr Miljko Ristić. 

Ceo razgovor sa kardiohirurgom Miljkom Ristićem možete pogledati na snimku:

Komentari (0)