(VIDEO) Srbija na dnu lestvice po broju visokoobrazovanih u Evropi: Stručnjaci smatraju da je rešenje u decentralizaciji

Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragica Pavlović Babić, gostujući u emisiji Presek, istakla je da uzroci ovakve situacije u Srbiji nisu slučajni, već sistemski i dugoročni.

"Nama nedostaje tih od 20 do 30 odsto visokoobrazovanih, ali to je posledica načina na koji je strukturisan naš obrazovni sistem", istakla je profesorka.

Obrazovni sistem oblikuje ambicije mladih

Pavlović Babić navodi da čak 70 odsto srednjoškolaca u Srbiji pohađa stručne škole, dok svega 30 procenata ide u gimnazije, koje su prirodna priprema za nastavak studija.

"Već tu se šalje poruka: veći deo dece se priprema za tržište rada odmah nakon srednje škole, ne za fakultet", kaže ona.

Uz to, dodaje da je Srbija poslednjih godina uložila mnogo u razvoj dualnog obrazovanja koje, iako korisno, dodatno afirmiše školovanje radi zaposlenja, a ne radi sticanja šireg znanja i nastavka školovanja.

Printscreen: Newsmax Balkans

Pored problema u obrazovnoj strukturi, veliki izazov predstavlja i odliv visokoobrazovanih mladih.

"Mladi koji završe fakultete često odlaze u inostranstvo zbog boljih poslovnih i životnih uslova", navodi profesorka.

Ona ističe da Beograd ima gotovo 50 odsto visokoobrazovanih među mladima od 25 do 35 godina, dok su druge regije daleko ispod tog nivoa.

"To je posledica višedecenijskog trenda migracije iz unutrašnjosti u Beograd, a zatim iz Beograda u inostranstvo", kaže profesorka i naglašava da je decentralizacija ključ za ravnomerniji razvoj.

"Ljudi neće studirati ako znaju da za njih nema posla"

Rešenje vidi u razvoju univerzitetskih i privrednih kapaciteta u manjim gradovima kao što su Niš, Novi Sad i drugi centri sa oko 100.000 stanovnika.

"Visoko obrazovanje mora da bude povezano sa prilikama za zapošljavanje. Ljudi neće studirati ako znaju da za njih nema posla. Ako bismo obezbedili stabilne i dobro plaćene poslove u manjim sredinama, mladi bi imali motivaciju da ostanu tamo i doprinesu razvoju lokalnih zajednica", poručuje ona.

Ona dodaje da država treba da stvori uslove za povoljnije cene stanova, pristupačnije škole i vrtiće, ali i mogućnost zapošljavanja u struci, jer to su faktori koji bi mogli zadržati obrazovane ljude van Beograda.

Profesorka Pavlović Babić poručuje da je neophodna pravednija raspodela šansi za obrazovanje i zapošljavanje širom zemlje.

Gostovanje profesorke Pavlović Babić pogledajte u videu:

Komentari (3)

Joka

Da,to je vec vidjeno.Svako selo dobija neku Visoku skolu,isturena odeljenja fakulteta itd.Kao decentralizacija da ne bi svinhrlili u BG. Gradivo ispita se "secka" ,tj od jednog dobija se i po tri tematske celine,tj novih ispita,pa tako i potreba za profesorima raste. Pa tako student u jednom ispitnom roku moze da polozi i desetak ispita jer je gradivo neobimno.... Ocas se spremi ispit ,a i profesori stizu od jedne do druge Visoke skole ili isturenog odeljenja fakulteta. Umesto knjiga stampaju se profesorske skripte i beleske,prodaju se zvanicno, svi zadovoljni zavrsavaju fakultete i visoke skole ocas....Ko te pita za nivo.Zato je i izbacena rec obrazovanje,a koristi se gotovo iskljucivo strana rec edukacija,stoni duhu naseg jezika vise odgovara reci -obucavanje. Kvantitet ne daje kvalitet.....Ali kome trebaju intelektualci!!!!?

pre 1 mesec

0 0 Odgovori

Kapetan Bob

Moja drugarica i koleginica iz Irske kaze meni tokom jedne zajednicke prezentacije: "Ajde ti pisi po tabli ja ne znam da spelujem dobro Engleski." Ona ima fakultet ja samo srednju. Obrazovanje je relativna stvar

pre 1 mesec

0 0 Odgovori

Milica

Pa nasi beze u Brisel, tamo docekuju neobrazovane!

pre 1 mesec

0 0 Odgovori