(FOTO/VIDEO) Da li je neophodno da se udruženja "legitimišu" pre dolaska u Ministarstvo poljoprivrede?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poručilo je da ostaje otvoreno za saradnju i dijalog sa poljoprivrednim udruženjima, ali da će udruženja koja se obraćaju ministarstvu morati da "pokažu svoju reprezentativnost na transparentan način".  Ministarstvo je pozvalo sva udruženja koja podnose zahtev za zvaničan sastanak, da uz zahtev dostave i dokaz da su registrovani u Agenciji za privredne registre (APR), statut udruženja, kao i ukupan broj članova. 

"Ministarstvo ne zatvara vrata poljoprivrednicima"

Da li je zaista neophodno da se udruženja "legitimišu" pre dolaska u ministarstvo i da li se ovakvim postupcima uspostavlja bolja komunikacija ili produbljuje jaz između dve, ne baš tako skladne strane, o tome smo razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, Željkom Radoševićem.

"Na to su nas navele dosadašnje prakse, imali smo iskustva koja su pokazivala da su sastanke tražili pojedinci i predstavnici 'udruženja', koji nijednim aktom nisu dokazivali reprezentativnost. To ne znači da ministarstvo zatvara vrata našim udruženjima, asocijacijama i poljoprivrednicima. Naprotiv, želimo da dovedemo da zajednički kreiramo najbolju agrarnu politiku i politiku ruralnog razvoja, u interesu naših poljoprivrednika. Da bi to postigli, udruženja moraju da budu reprezentativna, odnosno da imaju stvarne članove, da imaju definisano prisustvo i aktivnost na terenu, kao i da njihovi predstavnici na sastancima budu legitimno i legalno izabrani sa punim ovlašćenjem", rekao je naš sagovornik u emisiji "Otvori oči". 

Foto: Milena ĐorđevićŽeljko Radošević

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede kaže da će se na ovaj način podići kvalitet komunikacije, kao i kredibilitet sastanaka. On je podsetio na slučaj da su dva predstavnika istog udruženja po istoj temi imali različite stavove. 

"To je izazovno i šalje sliku javnosti , otvara prostor dezinformacijama i zloupotrebama, stoga tu oblast moramo urediti", naglasio je Radošević. 

Foto: Milena ĐorđevićŽeljko Radošević

U Jutarnjem programu Newsmax Balkansa, čuli su se optužujući tonovi iz Bavaništa i Mačve - dva regiona sa snažnom poljoprivrednom tradicijom.

Predsednik Udruženja "Složni pikadinci" iz Bavaništa Jovan Jovanov i Mileta Slankamenac iz "Inicijative za opstanak poljoprivrednika" poručili su da je se suština problema prećutkuje, dok se raspravlja o reprezentativnosti udruženja.

Foto: Milena ĐorđevićMileta Slankamenac

"Mi ovde pričamo o papirologiji, a ne o tome kako pravi poljoprivrednici ne dobijaju ni dinara, dok fiktivna gazdinstva uzimaju subvencije i zemljište iz podzakupa, što je krivično delo", upozorio je Jovanov.

On ističe da su zahtevi upućeni Ministarstvu poljoprivrede još 2023. godine, ali da ključni problemi poput upisa parcela po drugom osnovu, dodatne podrške za semensku proizvodnju i obračuna sa lažnim gazdinstvima nisu rešeni. Upozorio je i na slučaj poljoprivrednika iz Kikinde koji je prijavio zloupotrebe, ali je zbog toga sam došao pod udar sistema.

"Krave na papiru" i prava muka na terenu

Jovanov je istakao da veliki broj pravih proizvođača, koji obrađuju desetine i stotine hektara, ne može da podnese zahtev za subvencije jer zemljište formalno nije u njihovom posedu zbog nerešenih pitanja sa katastrom.

"Ljudi rade 200 hektara, a ne mogu da dobiju ni regresiranu naftu jer im država ne priznaje ni pet hektara. To je apsurd", kazao je sagovornik naše televizije.

Foto: Milena ĐorđevićMileta Slankamenac

Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika je ocenio da je problem što institucije "ne rade svoj posao", dok se tržište mleka i mesa urušava pod pritiskom uvoza i "nevidljivih" marži i šverca.

“Cene otkupa su niže od proizvodnih troškova, a mali proizvođači su ostavljeni da propadnu. Mlečni govedari sa po 20 krava danas su ‘mali’, a nekad su sa pet važili za ozbiljne proizvođače”, upozorava Slankamenac.

Subvencije bez efekta i politika bez kontinuiteta

Poljoprivrednici naglašavaju da su subvencije postale alibi, a ne mehanizam razvoja.

"Dajte subvenciju, ali ako nema kontrole, to je bacanje para. Menjamo ministra i menjamo celu agrarnu politiku - to je neodrživo", kaže Jovanov.

Oni traže trogodišnji plan mera, jasnu viziju i predvidivost, bez koje - kako tvrde - ni jedan ozbiljan proizvođač ne može da opstane. Takođe, zahtevaju i potpunu transparentnost u vezi sa uvozom mleka i mesa, kao i inspekcijski nadzor nad tržištem.

Poljoprivrednici žele dijalog, ali ne i birokratske zamke

Iako poručuju da su otvoreni za razgovor, sagovornici smatraju da insistiranje Ministarstva na "reprezentativnosti" udruženja bez jasnih pravila predstavlja izbegavanje odgovornosti.

"Mi nemamo vremena da vadimo papire po APR-u. Nama je bitno da se reše problemi na terenu, ne ko ima više članova", zaključio je Jovanov.

Udruženja upozoravaju da će, ukoliko se sistemski problemi ne reše, protesti biti neminovni.

Ipak, kako kažu - više bi voleli konkretan rad za sto nego traktore na ulici.

Komentari (0)