Dan mladosti - sećanje na Tita i državu koje više nema: "Muzej Jugoslavije sve više posećuju mladi rođeni posle 2000."

Kao i svakog 25. maja, brojni Titovi poštovaoci od ranih jutarnjih sati dolaze u Muzej Jugoslavije i u Kuću cveća, kako bi odali počast doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.

Iako je zvanično rođen 7. maja, prihvatio je 25. maj kao dan proslave i slavlja sa omladinom.

Brojni posetioci složili su se sa tim da je Titovo doba bilo zlatno.

"Zemlja je imala poredak, mir, sigurnost i slobodu", rekao je jedan od njih.

"Štafeta je simbol zajedništva"

Bogdan Petrović iz Muzeja Jugoslavije govorio je o štafeti kao simbolu 25. maja. Reč je o štafeti koja se predavala Titu i koja je svaki put kružila između drugog grada i stizala u Beograd.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Sa štafetom se krenulo 1945. godine na inicijativu jednog kragujevačkog profesora, sa idejom da se ujedine mladi i ta štafeta je zato i danas zapravo simbol tog zajedništva njena najveća snaga leži upravo u tom dodavanju iz ruke u ruku. I u tom periodu, 1945. do 1956. to se zvalo Titova štafeta, kasnije ona postaje Savezna, to je ona koju mi poznajemo i koja je simbol proslave Titovog rođendana. Kasnije to postaje Dan mladosti gde se slavi omladina, omladinska kultura", izneo je Petrović.

Dodao je da je profesor koji je pokrenuo inicijativu u Kragujevcu zapravo bio pripadnik Sokolskog pokreta.

"Štafeta je u toj formi postojala i za vreme kralja Petra i nosili su je upravo sokoli", ukazao je naš sagovornik.

Muzej Jugoslavije baštini 31 štafetu

Običaj nošenja štafete održao se i nakon Titove smrti.

"Taj običaj se održao onoliko koliko i država, zapravo nešto malo manje, znači sve do 1987. godine se nosila štafeta. Što se tiče tih glavnih, Saveznih, Muzej Jugoslavije baštini 31 štafetu", pojasnio je Petrović.

Muzej sve više posećuju mladi iz Srbije i evropskih zemalja

Dodao je da se Muzej Jugoslavije vezuje često za Memorijalni centar "25.maj".

"Muzej Jugoslavije je od 2020. godine matičan za celokupno jugoslovensko nasleđe, tako da mi prevashodno baštinimo sećanje na državu koje više nema i koja je kao takva interesantna mladim ljudima. Ono što vidimo kao jedan fenomen u poslednje vreme, jeste da nam sve više dolaze mladi koji su rođeni posle 2000. godine, koji nemaju iskustvo života u Jugoslaviji", ukazao je sagovornik.

Dodao je da su to najčešće ljudi čiji su roditelji ili preci živeli na ovim prostorima.

"Sve je veće prisustvo i mladih rođenih posle 2000. godine iz Evrope, koji nemaju dodir sa Jugoslavijom, ali su se očigledno u ovom virtuelnom svetu upoznali sa nekim fenomenima kulture, muzike i upravo je to ta omladinska kultura, to zajedništvo, ta solidarnost, ono zbog čega dolaze", zaključio je Petrović.

Komentari (0)