Ustanova u kojoj zanati žive: Đaci Srednje zanatske škole prave ruže od lima, knjige, frizure i osvajaju brojne nagrade

Sa defektologom Marinom Janković Nikolić zavirili smo u svet zanata, obišli prostorije škole, imali prilike da vidimo učenike na praksi, da razgovaramo s njima i njihovim nastavnicima.

Govoreći za Newsmax Balkans, Marina je istakla da za učenike sa smetnjama u razvoju postoje osnovne i srednje škole, ali i da su one često spojene u Školu za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO).

"Srednja zanatska škola je specifična jer je samo srednja, sve ostale su osnovne ili ŠOSO", napomenula je naša sagovornica.

Kao škola za učenike sa smetnjama u razvoju, Srednja zanatska škola specifična je po organizaciji, načinu rada i kadru.

Foto: Ana Pešić

"Grupe su manje, od šest do dvanaest učenika po odeljenju. Što se tiče kadra, zaposleni su defektolozi različitih profila i defektološki ostručeni nastavnici koji dolaze iz različitih područja rada", pojasnila je Marina za Newsmax Balkans.

Foto: Ana Pešić

Kada je reč o načinu organizovanja rada, Marina je naglasila da su u odnosu na redovne škole, ovde zastupljenija očigledna nastava i očigledna sredstva, kroz igroliki materijal i životne veštine.

Iako ne liče na klasične učionice, iz njih odiše čista kreativnost i estetizam.

Foto: Ana Pešić

"Učenici imaju teorijsku nastavu, ali je fokus na praksi. Škole su drugačije opremljene i prostor je organiozovan tako da više pogoduje učenicima i njihovim potrebama. Oni tu imaju svoj deo za odmor u toku dana. Cvećari pored bašte imaju i učionicu u kojoj je sistem kap po kap", ukazala je defektološkinja.

Do prve tačke obilaska odveo nas je miris koji je dopirao iz kuhinje, pored koje se nalazila i zastakljena kantina.

Pripremači namirnica

Na vratima nas je dočekao miris bakinog kolača i dve glavne kuvarice, učenice Kristina i Aleksandra koje su bile u jeku priprema za Dan škole, koji se obeležava 30. maja.

Kažu da im je trebalo dosta vremena da sve to pripreme, ali da im nije teško palo jer uživaju u spremanju hrane.

Foto: Ana Pešić

"Pripremači namirnica su dvogodišnje zanimanje i učenici obavljaju praksu u školskoj kuhinji. Što se tiče obroka, stiže nam ketering, ali učenici učestvuju u serviranju i rasklanjanju sudova, a osim toga imaju i svoju praksu gde pripremaju jela sa nastavnicima. Veliki je broj učenika da bi pripremali za sve, ali uvek nešto pripreme na dnevnom nivou", objasnila nam je defektološkinja.

Pekari imaju praksu

Do pripremačima namirnica srodnog zanata doveo nas je, takođe miris hrane.

Kako je istakla naša sagovorncia Marina, pekari na drugoj i trećoj godini imaju praksu u otvorenoj privredi u Skroz dobroj pekari.

Foto: Ana Pešić

"Postoji mogućnost da imaju praksu i u manjim pekarama kada škola napravi ugovor o saradnji pa oni mogu da budu od druge godine tri puta nedeljno na praksi. Često se i zaposle jer postoji velika potreba za pekarama", naglasila je defektološkinja.

Foto: Ana Pešić

U nastavku obilaska prošli smo kroz baštu u kojoj su se odmarali nastavnici i učenici. Pored divnih stolova, terasu je krasila i ljuljaška koju su izradili đaci na praksi.

Čarobni zeleni kutak cvećara

Prostor škole zadivljujućim čini radionica koja podseća na pravu botaničku baštu. U pitanju je interaktivna učionica, koja odiše vegetacijom, bujnošću, zelenilom i kreativnošću.

Puna je biljaka koje su zasadili učenici, ali i njihovih panoa, fotografija i radova.

"Cvećari brižljivo neguju, zalivaju i presađuju ove biljke", rekla je Marina za naš portal.

Čuvari starog zanata

Iz botaničke bašte otišli smo u knjigoveznicu, gde su nas dočekali negovatelji jednog gotovo zaboravljenog zanata.

Foto: Ana Pešić

Nekada su njim bavili monasi, potom je postao građanski zanat, a sada polako izumire jer su taj posao uglavnom preuzele štamparije.

"Ovo zanimanje nije aktuelno, ovo je umetničko-zanatski posao za koji baš i nema posla na tržištu rada", tužno je ukazala Marina.

Međutim, učenici Srednje zanatske škole ne daju ovom posebnom zanatu da nestane i pokazuju zašto je ručni rad najlepši, najcenjeniji i s mašinom neuporediv.

Filip, Lazar i Jovan su nam pokazali kako izgleda posao knjigovesca. Zatekli smo ih kako brižljivo ručno izrađuju knjige.

"Oni trenutno šiju knjige", pojasnio nam je njihov nastavnik Uroš Majstorović.

Učenik Lazar rekao je da mu praksa ne pada teško, da proces izrade jedne knjige traje oko dva sata i da im je zanimljivo.

Foto: Ana Pešić

"Ranije se ovde štampalo po narudžbini, ali je to malo utihnulo. Gledamo da otvorimo taj privredni deo da može da se štampa, od knjiga do maturskih radova”, rekla je nastavnica koja predaje knjigovescima Dragica Nikolić.

Najmanja izrađena knjiga bila veličine nokta

Neki od učeničkih radova su knjige u tvrdom povezu, blokčići, podmetači

"Najmanja knjiga koju smo izradili za jednu izložbu bila je veličine jednog nokta", rekla je Dragica u razgovoru za naš portal.

Foto: Ana Pešić

Trenutno najmanja knjiga u radionici bila je veličine nekoliko centimetara.

Kako nam je rekao nastavnik Uroš, od materijala koriste karton, papir, konac, razne kanape i vezice.

"Da bi knjiga bila što lepša koriste se i razni ukrasni materijali", napomenuo je nastavnik.

Nastavnica Nikolić napomenula je da tu postoje dva obrazovna profila.

"Dvogodišnji je pomoćnik knjigovezačke dorade, a trogodišnji je pomoćnik knjigovesca. Mnoga deca su se zaposlila. Decu obučavamo na jednostavnijim mašinama, a postoje i mašine za decu u kolicima. Sve je prilagođeno individualnim sposobnostima učenika”, navela je nastavnica prakse.

Potpuno opremljeni frizerski saloni

Iz onih starih i zaboravljenih otišli smo u radionicu u kojoj se neguje zanat koji verovatno nikada neće biti ugrožen.

U frizerskom salonu zatekli smo učenice koje su pravile frizure svojoj nastavnici.

Maturantkinje i pobednice ovogodišnjeg republičkog takmičenja u frizerskim znanjima i veštinama rekle su za naš portal da su zadovoljne praksom i da najviše vole da prave lokne.

"Imaju sve uslove za rad i bolje je u odnosu na Frizersku školu jer je mali broj dece i bude jedan nastavnik na četiri do pet učenika. Učenici zato ostvaruju velike uspehe na takmičenjima koje organizuje zajednica specijalnih škola i uvek smo tu osvajali prva i druga mesta. Škola obezbeđuje svu opremu", izjavila je nastavnica Tamara Jokić.

Učenici ovde budu i modeli jedni drugima, te uvek imaju lepe frizure, a ako to ne žele, tu su nastavnici ili lutke.

Auto-lakireri i auto-limari

Rođendansku atmosferu zatekli smo u radionici auto-lakirera.

"Ima nas malo i po želji roditelja slavimo rođendane jer se oni baš lepo druže", rekla nam je njihova nastavnica.

Pustili smo đake da se vesele, a mi smo porazgovarali sa njihovim nastavnikom Sašom Petrovićem.

Foto: Ana Pešić

"Ovaj smer pohađaju učenici koji imaju malo bolju motoriku. Radi se otklanjanje korozije oštećenih delova, imamo komoru i kabinu za špricanje i završno farbanje. Trudimo se da ih maksimalno obučimo", podvukao je nastavnik.

"Kod majstora se uvek čeka"

Pored auto-lakirera, tu su i auto-limari.

Njihov nastavnik ukazao je na to da poslednjih godina nema mnogo učenika jer je to najteže zanimanje.

Foto: Ana Pešić

"Radi se sa ozbiljnim alatima. Ovde može da dođe bilo ko da popravi auto. Ono što dobiju ovde ne dobijaju kod privatnika. Svako ko je došao naučio je da zavari i moći će da zaradi. Danas ima najviše automobila, to zanimanje je u deficitu, kod majstora se uvek čeka", rekao je nastavnik.

Umetnost bravara

Ulazak u bravarsku radionicu bio je kao ulazak u neki umetnički atelje.

Videli smo mnošto radova, maketa, izuma, kao recimo roštilj od starog bojlera, malu i veliku ljuljašku, most, drvo i listove od lima, bicikl, mačku, flaminga od žice i mnogo drugih predmeta.

"Ovo je bravarska radionica, metalski smer. Danas je velika potražnja za bravarima jer je to zanimanje u deficitu. Sve su ovo ideje učenika, samo ih realizujemo zajedno. Radovi idu na izložbe", naglasio je profesor prakse.

Dodao je da učenici popravljaju klupe, stolice i šta god treba u školi. 

"Nauče osnovne stvari da svako od njih može da bude pomoćnik majstora makar. Od prve do treće godine napreduju puno", napomenuo je naš sagovornik.

Nosioci brojnih nagrada

Jedan kutak škole ispunjen je policom punom nagrada, pehara, medalja koje su učenici ove škole osvojili na brojnim takmičenjima.

Pomoćnica direktora i profesorka srpskog jezika i književnosti Jelena Vlajković govorila je za naš portal o značajnim takmičenjima i nagrađivanim učenicima. Posebno se osvrnula na književno stvaralaštvo.

"Naši učenici pišu i učestvuju na književnjm konkursima i smotrama. Nekoliko učenika je imalo čast da ostvari rezultate na međunarodnim festivalima dečjeg književnog stvaralastva, a jedna učenica je osvojila 3. mesto na republičkom takmičenju sa međunarodnim učešćem. Na ovaj način inkluzija se implementira na najlepši način, jer naši učenici ostvaruju rezultete takmičeći se i družeći se sa učenicima redovnih škola", rekla nam je ona. 

Foto: Ana Pešić

Pomoćnica direktora je istakla da na taj način učenici ostvaruju socijalnu interakciju sa svojim vršnjacima tipične populacije.

Posebno je izdvojila Stefana, koji je do sada autor 32 pesme.

"Stefan piše na različite teme, a najviše ga interesuju priroda, istorija, ljubav prema rodnom gradu, ali i prve ljubavi i drugarstva. Kroz njegove pesme čitalac u potpunosti može da doživi ličnost ovog talentovanog mladića i lepotu njegovog autenticnog pogleda", ukazala je Vlajković za naš portal.

"Pekari i frizeri se najlakše zaposle"

Defektolog Marina Janković Nikolić napomenula je da od svih zanimanja pekari i frizeri najbrže dođu do posla.

"Kako uđu u praksu, često tu i ostanu da rade. To je dobar primer inkluzije koji dovede do cilja. Cilj je inkluzivno društvo, da oni budu uključeni u zajednicu u smislu zapošljavanja. Nažalost, ima i loših primera. Nemamo dobar sistem podrške zapošljavanja osoba sa smetnjama u razvoju. Postoje neke organizacije koje se time bave. To je dobro, ali nije dovoljno. Kruna često izostane", navela je Marina.

Dodala je da je na roditeljima da odluče da upišu dete tamo gde žele, ali skrenula je pažnju da je prednost specijalnih škola veća posvećenost učenicima zbog organizacije i broja učenika.

"Sve ima prednosti i mane, ali milim da postoje učenici kojima bi više godilo da budu u specijalnoj školi jer bi imali intenzivniji tretman", zaključila je defektološkinja.

Komentari (0)