(VIDEO) Demografski alarm: Srbija prošle godine izgubila grad veličine Pirota

Statistika zvuči zabrinjavajuće, ali je, nažalost, više pravilo nego izuzetak. Iz Republičkog zavoda za statistiku ističu da negativan prirodni priraštaj beležimo već pune tri decenije. Još veći problem predstavlja činjenica da se starosna dob žena koje odlučuju da postanu majke iz godine u godinu povećava.

"Danas se žene češće odlučuju da završe visoko obrazovanje, da steknu akademsku diplomu, da se zaposle, pokušaju da reše stambeno pitanje i pronađu adekvatnog partnera sa kojim mogu da zasnuju porodicu. Sve to postepeno pomera granicu rađanja prvog deteta. Posle Drugog svetskog rata ta granica je iznosila 22 godine, početkom 2000-ih 25, a danas 29 godina", navodi Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Postoji i razlika između žena u ruralnim i urbanim sredinama.
Prosečna starost žene pri rođenju prvog deteta u gradskim naseljima je 31, dok je u ostalim 29 godina. Ono što je zajedničko svim ženama jeste pritisak koji trpe zbog tradicionalnog shvatanja porodičnih uloga.

"U najvećem broju slučajeva, pored profesionalnih obaveza, na sebe moraju da preuzmu i poslove vezane za domaćinstvo i odgajanje deteta. Jedna od prvih stvari koje trpe usled toga jeste ' odustajanje", navodi Vladimir Nikitović, Upravnik centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka. 

Uprkos pomoći pad se nastavlja

Uprkos finansijskoj podršci roditeljima, koja je prošle godine značajno povećana - pri čemu dodatak za prvo dete iznosi pola miliona dinara, a za drugo 600.000 dinara - statistički podaci ne idu u našu korist.

Te mere treba dopunjavati i drugim. Prvenstveno, važna je mera koja se odnosi na usklađivanje rada i roditeljstva.

"Poslodavci moraju da shvate koliko je važno da svojim zaposlenima, u skladu sa uslovima i procesom rada, obezbede mogućnost da što lakše usklade radne i porodične obaveze", navodi Bjelobrk.

Potrebno je poboljšanje zdravstvenog stanja nacije

"Poboljšanje zdravstvenog stanja nacije znači i promenu životnih stilova – gde se mi, zajedno sa Rusijom i zemljama bivšeg SSSR-a, praktično nalazimo na samom začelju Evrope. To je jedna stavka. S druge strane, potrebno je unaprediti primarnu zdravstvenu zaštitu, kojom smo se nekada ponosili, pre 20–30 godina. Najvažnije je obezbediti i takvu zaštitu žena na tržištu rada, koja je kod nas na veoma niskom nivou – primer za to su blanko otkazi i slične pojave", objašnjava Nikitović. 

Situacija u regionu samo naizgled deluje nešto bolje. Bosna i Hercegovina i Hrvatska, iako gube manje stanovnika od Srbije, godišnje ostaju bez oko 20.000 ljudi. Naša zemlja je, samo u prošloj godini, izgubila onoliko stanovnika koliko broji jedan veći grad - veličine Pirota.

Ceo prilog pogledajte u videu: 

Komentari (0)