Logoped za Newsmax Balkans: Sve više dece progovara u uzrastu od dve do tri godine, jedan od razloga izloženost ekranima

Kako je Mirković pojasnila za naš portal, progovaranje je faza u razvoju govora koja se kod dece urednog razvoja obično javlja oko 12. meseca života.

"Dete može da progovori i sa 16 meseci, a da kasnije dostigne normalan govorno-jezički razvoj. To su deca sa blažim fiziološkim usporenjem u razvoju. Da bi dete progovorilo na vreme, potrebno je da bude adekvatno stimulisano od strane odraslih na tom ranom uzrastu i to od samog rođenja", naglasila je sagovornica u razgovoru za naš portal.

Dodala je da se prvom rečju smatra ona koju je dete izgovorilo sa značenjem.

"To su jednostavne i kratke reči, koje je dete mnogo puta čulo od svojih roditelja, a vezane su za osobe ili predmete iz okruženja, kao što su mama, tata, baba, deda. Nije važno koju će prvu reč dete da izgovori, već da se kod deteta podstakne potreba za govorom i komunikacijom. Sposobnost govora treba probuditi kod deteta stalnim podsticanjem slušanja i imitiranja govora i negovati do potpunog ovladavanja jezikom i veštinama komunikacije", posavetovala je logoped.

Zašto deca sve kasnije progovaraju?

Govoreći o tome zašto deca danas progovaraju sve kasnije u odnosu na predviđeno vreme, naša sagovornica je istakla da su razlozi za to različiti.

"Kaže se da se dete rađa sa predispozicijom za govor, ali u praksi to može da izostane ili može doći do kašnjenja u progovaranju iz više razloga. Svako dete je različito. Roditelji zaboravljaju da se dete rađa sa određenim biološkim-naslednim osobinama, na koje se nadovezuju činioci trudnoće i porođaja, (prevremeno rođena deca, deca sa smetnjama u razvoju), a zatim se na njih dodaju i sredinski uticaji. Razlozi kasnijeg progovaranja mogu biti različiti", napomenula je ona.

Foto: Envato

Mirković je naglasila je da je period progovaranja kod mnoge dece sada pomeren na uzrast od dve do tri godine.

Među razlozima kasnog progovaranja navela je prerano i preterano izlaganje beba ekranima.

"Preterano izlaganje dece ekranima, odlaganje uvođenja čvrste hrane, nedovoljna verbalna stimulacija neki su od razloga. Majke greše kada hrane decu uz mobilne telefone, dugo im daju pasiranu hranu, a dugim konzumiranjem mekane hrane odlaže se razvoj funkcije žvakanja. Takođe, deca do druge godine piju mleko i vodu na cuclu i koriste 'lažu'. Sve to usporava razvoj pokretljivosti vilice i jezika, neophodnih za razvoj govora. Sa druge strane, razlog može da bude i nedovoljna stimulacija dece. Na primer, ako više gledaju crtane filmove na stranom jeziku, nego što slušaju priče i pesmice od roditelja na maternjem jeziku", ukazala je naša sagovornica.

Foto: Envato

Dodala je da i neke bolesti mogu da utiču na usporen razvoj.

"Ima dosta dece koja boluju od čestih upala srednjeg uva, od respiratornih infekcija zbog uvećanih krajnika, što im usporava razvoj. Takođe, u praksi sve više srećemo decu sa smetnjama iz spektra autizma", objasnila je.

"Oko 60 odsto dece na ranom uzrastu ima neke smetnje"

Govoreći o učestalosti dece sa ovim problemom i poredeći je sa prethodnim godinama, sagovornica Newsmax Balkans navela je da se broj dece koja kasno progovaraju povećao.

"Uvek je bilo dece koja su kasnila u progovaranju i razvoju govora i jezika. Sa godinama taj broj se, utisak je, sve više povećavao. O tome govore podaci iz naše svakodnevne prakse, gde nam dolaze deca uzrasta od dve do tri godine sa ozbiljnim kašnjenjem u razvoju, ne samo govora, već i socioemocionalnog razvoja, kognicije, komunikacije, fine i grube motorike, poremećajem pažnje i ponašanja", rekla je ona.

Dodala je da se poslednjih decenija, sa ekspanzijom digitalizacije i uvođenjem interneta, povećala i informisanost roditelja o razvojnim odstupanjima i mogućnostima tretiranja takve dece kod stručnjaka za rani razvoj.

Foto: Envato

"Neke procene su da oko 60 posto dece na ranom uzrastu ima neke smetnje u govorno-jezičkom razvoju. Poslednji statistički podaci pri upisu dece u školu je da je njihov broj oko 80 odsto", izjavila je Mirković.

Logoped iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju "Prof. dr Cvetko Brajović" istakla je da se broj dece koja unazad nekoliko godina dolaze na preglede, dijagnostičku obradu i habilitaciono-rehabilitacioni tretman u Zavod ne smanjuje i korelira od 3.000 do 3.500 godišnje.

"Podaci koje dobijam od roditelja jesu da u grupi njihove dece, npr. od njih 28-oro, samo troje ne ide kod logopeda. Dakle, u pitanju je veliki broj dece, koja imaju makar samo smetnje u izgovoru glasova, ali često nisu u pitanju samo ta odstupanja. Sve više se rađaju deca sa ozbiljnim razvojnim odstupanjima kojima se ne može mnogo pomoći", istakla je ona.

"Sredina najvažnija"

Naša sagovornica je naglasila da na razvoj govora veliki uticaj ima i sredina.

"Sredina u kojoj dete odrasta je najvažnija, nakon uticaja naslednih činilaca. Na nasledne činioce ne možemo da utičemo, ali svakako možemo na sredinske. Pošto deca uče po modelu, od načina vaspitanja i stila života porodičnog miljea, zavisi budući razvoj i funkcionisanje svakog deteta. Dete koje najveći deo dana provodi pasivno uz ekrane, gubi dragoceno vreme za upoznavanje svog okruženja i optimalan kompletan razvoj. Postaje pasivni posmatrač neprimerenih virtuelnih sadržaja od koji na tom ranom uzrastu nema nikakve koristi, osim što dobija nepotrebne vizuelne i auditivne stimuluse, koji negativno utiču na njegov nezreo mozak, koji se nalazi u fazi intenzivnog razvoja", navela je naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva/Marijana Mirković

Govoreći o svojim primerima iz prakse, naša sagovornica je istakla da je imala mnogo primera uspešno tretirane dece, ali da pamti i onu decu kojoj ni uz veliku upornost i zalaganje nije uspela mnogo da pomogne.

Marijana se prisetila dečaka starog dve godine i sedam meseci kog su roditelji doveli na pregled 2013. godine zbog kašnjenja u razvoju govora, slabe pažnje i hiperaktivnog ponašanja.

Foto: Envato

"Na prijemu sam ustanovila da dečak ne razume verbalne naloge, oglašava se nerazumljivo vokalizacijom i brbljanjem, ima pet reči sa značenjem, koje eholalično ponavlja, ali ne koristi u svrhu komunikacije, ne reaguje na poziv imenom, uspostavlja kratak kontakt pogledom, na pokušaj uspostavljanja interakcije reaguje plačem, deluje uplašeno, motorno povišene aktivnosti, ne razvija se gestovna ni vokalna imitacija", pojasnila nam je sagovornica.

Dodala je da je nakon obavljene dijagnostike, otpočet intenzivan logopedski tretman koji je trajao do polaska dečaka u školu.

"Trebalo je šest meseci da dečak nauči da duva balone od sapunice i još šest da počne da izgovara reči smisleno, da razume i izvršava konkretne verbalne naloge. Sada je normalnog socioemocionalnog i psihofizičkog razvoja. Uspešno je završio redovnu osnovnu školu i upisao željenu srednju", istakla je Mirković. 

Dečak koji je gledao crtane filmove do druge godine 

Među njenim pacijentima našao se i dečak star tri godine i tri meseca koji je došao zbog nerazvijenog govora, socioemocionalne nezrelosti, slabijih saznajnih i komunikativnih sposobnosti, vigilne pažnje.

"Do druge godine gledao je crtane filmove po ceo dan, a onda su mu ukinuli upotrebu moblinog telefona. Do tada je najveći deo dana provodio sa majkom, dok je otac radio. Nisu kontaktirali sa drugim ljudima, jer su došli u novu sredinu, te nisu nikoga poznavali. Razume verbalne naloge, izvršava, ima svoj govor nerazumljiv za socijalnu sredinu, ostvaruje kontakt pogledom, nedosledno reaguje na poziv imenom. Nedovoljno je reaktibilan na govor okoline. U fazi je adaptacije na vrtić. Slabo hoće da koristi pribor za jelo. Majka je sama navela da je iz neznanja napravila tri greške u njegovom odgajanju: dala mu je kao bebi moblini telefon, dugo mu je pasirala hranu i nije pričala sa njim. Logopedski tretman je otpočet u mestu stanovanja početkom godine, u Zavod dolaze na kontrolne preglede. Još nema bitnijeg napretka na planu govora i komunikacije", navela je naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva/Marijana Mirković

Dodala je da je bilo više dece školskog uzrasta sa kojima je radila na korekciji govorno-jezičkih poremećaja i prevazilaženju smetnji u usvajanju školskih veština čitanja i pisanja.

"Veoma je izazovno raditi sa takvom decom. Kod većine njih je došlo do značajnih poboljšanja ili do kompletnog rešavanja poteškoća", naglasila je ona.

"Tretmani traju po nekoliko godina, kod nekih ceo život"

Logoped je istakla da u Zavod najviše dolaze deca sa težom kliničkom slikom, tj. odstupanjima u više oblasti razvoja, te se sa njima timski sprovodi kompleksan habilitaciono-rehabilitacioni tretman.

"Zavisno od sposobnosti svakog deteta, od upornosti roditelja, staratelja i stručnjaka može se postići zavidan uspeh u njihovom razvoju i daljem funkcionisanju u školi i društvu. Potrebno je uložiti po nekoliko godina rada, uz obučavanje i aktivno uključivanje roditelja u tretman, jer bez njihove pomoći ne može se daleko stići. Samo one porodice koje su imale ili i dalje imaju dete sa smetnjama u razvoju, najbolje mogu da razumeju koliko je teško dopreti do takvog deteta i pomoći mu da se osamostali. Tretmani kod te dece traju po nekoliko godina, a kod nekih i ceo život", ukazala je sagovornica Newsmax Balkans.

"Roditelji prestanu da dovode dete nakon poboljšanja"

Istakla je da napredak zavisi od motivacije deteta i roditelja i povezivanja mališana i logopeda.

"Ako se tu ostvari dobra saradnja, deca za mesec dana mogu da postignu vidljivo poboljšanje. Nažalost, sa nekom decom, i pored dobre saradnje sa logopedom i zalaganja roditelja, potrebno je mnogo rada i truda da bi se videli i mali pomaci. Kada dođe do inicijalnog napretka u govoru, i dete počne da izgovara prve reči i rečenice, dešava nam se u praksi, da neki roditelji naglo prestanu da dovode dete na tretman, što je greška. Smatraju da je uspeh napravljen i da im pomoć stručnjaka više nije potrebna. Da će dete sada nastaviti samo spontano da se razvija, ali često ne bude tako. Onda nam se vrate posle godinu-dve dana pauze sa decom koja imaju izražene gramatičke i artikulacione smetnje ili su počela da mucaju, pa nam bude još teže da ispravimo pogrešno naučeno", istakla je ona.

Foto: Envato

Dodala je da je za uspešno prevazilaženje razvojnih poremećaja kod dece potrebna podrška cele društvene zajednice, sistemska rešenja, pružanje podrške roditeljima i starateljima, pravovremeno traženje stručne pomoći, uz a priori izbegavanje traženja pomoći na Guglu.

"Roditelji imaju pravo da ne znaju, a mi smo ti koji bi trebalo da ih saslušamo, posavetujemo i da ih naučimo. Roditelji su najvažniji vaspitači i učitelji u razvoju svakog deteta. Njihovu ljubav, pažnji i brigu o detetu ne može niko da zameni. Zato je važno da shvate kakvu su veliku ulogu i odgovornost dobili u životu i da ne propuštaju idealno vreme za razvoj svoje dece od rođenja do tri godine. Jer to je period za optimalno učenje kroz igru, razgovor, čitanje priča, pevanje pesmica, boravak u prirodi, druženje sa vršnjacima", rekla je naša sagovornica.

Dodala je da je 'poplava' govornih i drugih poremećaja kod dece i mladih stalna briga i roditelja i stručnjaka.

"Utisak iz prakse govori da ni roditelji ni stručna javnost ne podižu na vreme glas za odbranu nagomilanih teškoća u vaspitanju i odgajanju najmlađe populacije", zaključila je ona.

Komentari (0)