Na jugu Srbije klima poput one u Turskoj i Španiji: "U narednim decenijama izmeniće se još više"

Ovakva klima je trenutno karakteristična uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske, a Milentijević upozorava da će nedostatak vlage, koji će u narednim decenijima biti izražen, imati negativan efekat na poljoprivredu na području jugoistočne Srbije. 

Da su leta sve toplija i da reke i bunari presušuju vidno je već godinama unazad na jugu, piše portal Klima 101.

PROČITAJTE JOŠ

EKONOMIJA

Ugroženo skoro tri miliona radnih mesta na Balkanu zbog klimatskih promena: Koja zanimanja će odneti, a koja doneti

Balkan je pred zelenim izazovom jer je navodno skoro tri miliona radnih mesta ugroženo. Koja radna mesta nestaju, a koja nastaju u Srbiji i regionu?

20:14Pre 212 d21.07.2025.

Autor

MAGAZIN

Klimatolozi upozoravaju: Svet bi mogao da pređe granicu zagrevanja od 1,5 stepeni za tri godine

Ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu na sadašnjem nivou, Zemlja bi već za tri godine mogla da pređe granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, upozorava više od 60 vodećih svetskih klimatologa u najnovijoj proceni stanja planete.

18:48Pre 244 d19.06.2025.

Autor

"Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo znatno nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uočavaju se velike regionalne razlike", piše Milentijević.

"Manje od 20 milimetara kiše"

Profesor Milentijević navodi da letnje mesece na jugu i istoku karakteriše mediteranski klimat, kao i da pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je u julu ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. 

Kako kaže, jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.

"Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća: rejon Istočne i Jugoistočne Srbije predstavlja jedno od područja u Srbiji posebno osetljivih na sušu i aridnost. Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 milimetara: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina", objašnjava Milentijević.

Foto: Envato

Napominje da savremena naučna saznanja potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati polu-sušne uslove, kakvi su trenutno karakteristični uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske.

"Ovi rezultati ukazuju na obrazac klimatske varijabilnosti: Jugoistočna Srbija, odavno među najsušnijim krajevima zemlje, u narednim decenijama izmeniće se još više", ističe profesor.

Moguće dalekosežne posledice na poljoprivredu

Milentijević je pojasnio da aridnost, odnosno konstantan nedostatak vlage, može imati negativan uticaj na poljoprivredu.

"Aridnost je uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga, što već negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju u regiji, pošto se poljoprivredno zemljište u znatnoj meri oslanja na klimatske uslove naspram navodnjavanju", ističe Milentijević.

Smatra da bi zato država kao i lokalne samouprave morale implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede kako bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine. 

Kao činjenicu navodi i to da upravo na jugu i istoku ima najmanje navodnjavanih površina u odnosu na druge regione u Srbiji - samo 5,2 odsto.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)