Ugroženo skoro tri miliona radnih mesta na Balkanu zbog klimatskih promena: Koja zanimanja će odneti, a koja doneti

Klimatske promene više nisu pitanje budućnosti. One menjaju način na koji radimo i proizvodimo, kako u Srbiji, tako i u regionu.

Sve češće suše, poplave i toplotni talasi ugrožavaju sektore privrede, dok novi "zeleni" poslovi čekaju da zauzmu njihovo mesto.

Ovo nije samo ekološka, već i ekonomska transformacija.

Zanimanja koja su "na udaru"

Prva grana koju će znatno pogoditi klimatske promene je poljoprivreda. Suše, visoke temperature i manjak padavina ugrožavaju prinos useva što izuzetno utiče na proizvodnju naročito kukuruza, pšenice, malina i drugog voća.

A ako nema gde da se radi, onda nisu potrebni ni sezonski radnici.

Druga grana na udaru su rudarstvo i termoenergetika.

Srbiju čini veliki deo energetske proizvodnje termoelektrane na ugalj (TE Kostolac, Kolubara, TE Nikola Tesla) i to oslanjanje na ugalj postaje neodrživo.

Stvara se pritisak smanjenja emisije ugljen-dioksida i prelaska na održive izvore energije.

Zatvaranje ili smanjenje kapaciteta termoelektrana moglo bi dovesti do zatvaranja deset do 15 hiljada radnih mesta u narednih pet godina.

Treća i izuzetno vazna grana je građevinarstvo.

Građevinske firme koje ne budu pratile standarde energetske efikasnosti ce biti zaboravljene, beton i čelik zbog visoke emisije ugnjen dioksida bice zamenjeni alternativama i takodje potraznja za montaznim objektima i halama ce opasti zbog neefikasnosti i kratkog veka trajanja.

Bitne grane privrede su ugrožene i pogođene klimatskim promenama. Dosta ljudi će ostati bez posla u narednih pet godina.

Digitalna poljoprivreda i cirkularna ekonomija - poslovi budućnosti

Međutim, nije uvek sve tako crno, otvoriće se i nova radna mesta samo je bitno prepoznati ih na vreme. Koji su to novi poslovi pred nama?

Korišćenjem zelene energije i obnovljivih izvora energije dovešće do potražnje za instalacijom solarnih panela i vetroparkova.

Biće posla i za one koji proizvode opremu za obnovljive izvore energije, a kao što često biva u svakom novom poslu biće potrebni i menadžeri i savetnici.

Printscreen: Newsmax Balkans

Zatim ćemo imati ekološku poljoprivredu i agrotehnologije.

Kada je reč o digitalnoj poljoprivredi koristiće se senzori, dronovi, mobilne aplikacije za preciznije odluke u proizvodnji.

Biće veći prinosi, otpornija semena, manji uticaj na prirodu, a i otvorene pozicije za IT stručnjake koji ce raditi u pametnim plastenicima i upravljati njima preko čime drugo nego mobilnog telefona. 

Sledeća grana koja se otvara je cirkularna ekonomija.

Reciklaža će postati deo svakodnevice.

Kompanije koje koriste otpad kao resurs ce biti traženije, a zaživeće i najstariji oblik turizma koji u prvi plan ističe povratak prirodi, a i kroz put prirode biće potrebni vodiči sa dobrim znanjem zelene energije.

"Paradoks" u Severnoj Makedoniji

Dopisnica Newsmax Balkans iz  Severne Makedonije istakla je da je slučaj isti i kod njih kada je reč o klimatskim promenama.

Dodala je da će kod njih energetski kapaciteti biti na udaru.

Termoelektrane koje proizvode struju na ugalj i mazut će biti zatvorene ili će morati da se transformišu i rade sa obnovljivim izvorima energije.

Tamo je u pitanju 5.000 radnih mesta.

Kako dopisnica ističe, zbog zelene tranzicije na udaru bi mogla da bude i tekstilna industrija, a neće biti izostavljen ni transportni sektor, gde je zaposleno oko 7.000 ljudi.

Printscreen: Newsmax Balkans

Spoljni savetnik za rad i socijalnu politiku premijera Lazar Jovevski istakao je da se u Severnoj Makedoniji dešava paradoks.

"Od zemlje u Evropi koja je imala najveći stepen nezaposlenosti, došli smo do situacije da su određeni segmenti u industriji imali deficit radne snage, u turizmu i rudarstvu. Brzina gubitaka radnih mesta veća je od brzine nastanka novih, zbog čega se javlja zabrinutost", napomenuo je Jovevski.

Dodaje da se kod njih povećava potreba za inženjerima, električarima, montažerima, tehnolozima, dizajnerima u tekstilnoj industriji.

Crna Gora sprovodi ekološku rekontsrukciju termoelektrane 

Crna Gora ima mali broj stanovnika, ekološka je država i ima slabo razvijenu industriju.

Dopisnica Newsmax Balkans iz Crne Gore rekla je da smatra da bi nova radna mesta mogla da se otvore u energetici i turizmu.

Značajne izvore energije Crna Gora proizvodi u termoelektrani u Pljevljima koja je povezana s rudnikom uglja i to su najveći zagađivači. Da bi sačuvala radna mesta u toj proizvodnji, Crna Gora sprovodi ekološku rekontrukciju termoelektrane koja će koštati 70 miliona.

"Struktura crnogorske privrede je takva da imamo preko 95 odsto malih preduzeća koja nemaju sredstava ni znanja da unaprede poslovanje, a s druge strane, postoje velike kompanije koje imaju tu praksu", ukazao je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

Komentari (0)