(VIDEO) Automobilska industrija gubi gas: Kineska vozila zauzimaju tržište, Evropa traži pravac

Tržište automobila nalazi se na raskrsnici - između tranzicije ka električnim vozilima, promenjenih navika potrošača, rastućih troškova i sve agresivnijeg nastupa kineskih proizvođača.

O uzrocima krize i njenim širim posledicama za emisiju "Presek" govorio je ekonomista Aleksandar Stevanović, ističući da se ne radi samo o cikličnom usporavanju, već o dubokoj strukturalnoj promeni.

"Imamo tranziciju ka zelenoj energiji, ali iznad svega pojavu ogromnog novog igrača na tržištu - kineskih proizvođača. Njihovi brendovi se razvijaju izuzetno brzo i nude automobile sličnih performansi po znatno nižim cenama, što je iz temelja potreslo svetsko tržište", kaže Stevanović.

Šta je ključ uspeha kineskih proizvođača

Sagovornik Newsmax Balakns ističe da kineski prodor ne predstavlja samo izazov za tržišta Evrope, Amerike i Japana, već da su kineski automobili istisnuli tradicionalne proizvođače i sa tržišta u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Ključ uspeha kineskih proizvođača leži, kaže, u radikalnoj optimizaciji troškova - od proizvodnje, preko distribucije, do servisa.

Još jedan izazov za proizvođače jeste ubrzana tranzicija ka električnim vozilima, koja je, prema rečima Stevanovića, mnoge kompanije zatekla nespremne.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Neke kompanije su možda prerano ušle u taj proces, neke presporo, ali činjenica je da Evropa danas zaostaje u razvoju električnih vozila. Možda to i nije loše, jer se ispostavlja da će tranzicija ići sporije nego što se očekivalo, zbog brojnih faktora koji komplikuju taj proces", objašnjava on.

I dok evropski brendovi, i dalje jaki zahvaljujući decenijama izgrađenom ugledu, pokušavaju da zadrže tržišnu poziciju, jasno je da problemi nisu samo tehnološke prirode. Stevanović upozorava da brend koji je godinama bio sinonim za pouzdanost i kvalitet, ako upadne u ozbiljne poslovne probleme, verovatno nosi dublje strukturne slabosti.

Sa druge strane, potrošači sve češće izražavaju nepoverenje prema električnim vozilima. Stevanović smatra da je došlo do razočaranja usled neispunjenih očekivanja.

"Zelena agenda jeste gurana snažno, posebno u Evropi i SAD, ali u stvarnosti korisnici često dobiju proizvod koji nije dorastao onome što su platili. Autonomija je i dalje ograničena, servisna mreža nedovoljno razvijena, a u mnogim slučajevima trošak po kilometru veći nego kod klasičnih automobila", kaže on.

Pored tehničkih nedostataka, problem predstavlja i činjenica da u mnogim državama električna vozila ne ostvaruju stvarne "zelene" efekte, jer se struja i dalje dobija iz fosilnih izvora. To dodatno obeshrabruje potrošače koji su motivisani ekološkim razlozima.

Otkazi (ni)su problem

U međuvremenu, sve češće se govori o otkazima u sektorima vezanim za motore s unutrašnjim sagorevanjem. Iako to na prvi pogled deluje alarmantno, Stevanović ocenjuje da Evropa ne bi trebalo da se previše brine, jer već godinama uvozi radnu snagu.

"Posla ima, Evropa konstantno uvozi radnu snagu, uključujući i sa Balkana. Dakle, čak i ako neko izgubi posao u autoindustriji, velike su šanse da će brzo naći drugi, možda nešto manje plaćen, ali stabilan", kaže on.

Srbija ima više mogućnosti za saniranje problema

Ipak, pitanje koje se nameće jeste - kako globalna kriza utiče na Srbiju, koja je u poslednjih 15 godina značajno investirala u autoindustriju, pozicionirajući se kao proizvodna baza za velika imena?

"Naravno da Srbija neće ostati imuna. Investicije u autoindustriju kod nas nisu usmerene na domaće tržište, već na izvoz. Ako ti globalni tokovi oslabe, to će se osetiti i kod nas. Ipak, Srbija danas ima više mogućnosti za saniranje posledica. Više novca u budžetu, manjak radne snage i šira ponuda poslova znače da neće doći do ekonomskog sloma, kao što je nekad bio slučaj u Kragujevcu", navodi Stevanović.

Ipak, upozorava da bi posledice mogle biti ozbiljnije u lancu kooperanata, malih i srednjih firmi koje zavise od velikih proizvođača. Ukoliko veliki sistem smanji narudžbine, oni će prvi biti pogođeni i morati da pronađu nove načine za održavanje poslovanja.

Razgovor sa Aleksandrom Stevanovićem pogledajte u videu: 

Komentari (0)