(FOTO/VIDEO) "To nisu brojke, to su ljudski životi": U zoru pre 30 godina počela je akcija "Oluja"

Hrvatska vojska, uz podršku jedinica Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH, sprovela je operaciju "Oluja", najveću vojnu ofanzivu na Balkanu od kraja Drugog svetskog rata.

U roku od samo nekoliko dana, slomljen je otpor oko 30.000 pripadnika Vojske Srpske Krajine, velikom većinom rezervista. Nasuprot njih je stajalo više od 200.000 hrvatskih vojnika. 

Ana Đunović iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije istakla je da to nisu brojke, već su ljudski životi.

"To su porodice koje i dan danas žive sa bolom bez odgovora i bez pravde. Sećamo se kolona prognanih, tuge dece i staraca, bola majki i očeva, svih onih koji su proterani samo zato što su Srbi. Odajemo poštu nevinim žrtvama i podsećamo da je Oluja više od tragedije. Ona je opomena čovečanstvu. Istina, dostojanstvo i pamćenje ostaju naš večni zavet. Ne zaboravljamo, ne odustajemo od traženja pravde i nastavljamo da čuvamo sećanje na nastradale", rekla je Đunović.

"Za porodice koje nisu pronašle svoje članove, 'Oluja' nije završena"

Petog avgusta, oko podneva, hrvatske formacije ušle su u Knin.

Hrvatske vojno-policijske snage nastavile su dejstva i po civilnim izbegličkim kolonama.

Jedan od najtežih zločina dogodio se na Petrovačkoj cesti, kada je kada je iz aviona hrvatskog ratnog vazduhoplovstva otvorena vatra na izbeglice, žene, decu i starce. Poginulo je 10 ljudi, među njima četvoro dece.

Više od 50 osoba bilo je ranjeno. Mnogi koji nisu uspeli da se evakuišu, stradali su u pogromima koji su usledili nakon završetka vojnih operacija.

Četvrtog dana agresije, u večernjim satima, Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane Hrvatske, zvanično je proglasio kraj vojne akcije "Oluja".

Ali, za porodice koje i 30 godina posle hrvatske akcije nisu pronašle svoje članove, "Oluja" još nije završena, kaže predsednica Udruženja porodica "Suza" Dragana Đukić.

Foto: Srđan Ilić

"Veoma je važno da se u budućnosti svakoj žrtvi da prostor da svaka žrtva bude zabeležena video zapisom, jer to je platforma gde bi ostao trajni video zapis svih srpskih žrtava sa prostora bivše Jugoslavije. U budućnosti treba da radimo više na tome. Upravo ono što smo pričali, da ohrabrimo svaku porodicu, da ima hrabrosti, da nema bojazan da kaže šta joj se desilo, odnosno da kaže istinu", navela je Đukić.

"Oluja" kvalifikovana kao etničko čišćenje

Za zločine počinjene nad Srbima tokom i nakon operacije "Oluja", pravosnažno su osuđene svega tri osobe, dve u Hrvatskoj i jedna u Bosni i Hercegovini.

U Srbiji je 2022. godine podignuta optužnica protiv četvorice hrvatskih oficira zbog granatiranja srpske izbegličke kolone 7. i 8. avgusta 1995. na petrovačkoj i prijedorskoj cesti.

Iako Hrvatska odbija saradnju, beogradski sud je u avgustu 2024. odlučio da im se sudi u odsustvu. Saslušani su brojni svedoci, a nastavak suđenja zakazan je za 15. septembar ove godine.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz 2015. godine operaciju "Oluja" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, jer nije dokazana genocidna namera.

Iako je imala pravni osnov, Srbija nije pokrenula postupak revizije te presude.

Komentari (0)