Šapić: Savska ulica da postane Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji bi se ulivao u Karađorđevu

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić prisustvovao je komemorativnom skupu povodom 90. godišnjice smrti Kralja Aleksandra I Karađorđevića i tom prilikom istakao da će pokušati da realizuje preimenovanje Savske ulice u Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Autor:  

Newsmax Balkans

|  

09.10.2024. 16:05

Šapić: Savska ulica da postane Bulevar kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji bi se ulivao u Karađorđevu
Foto: Beoinfo

On je rekao da u Beogradu postoji ulica koja nosi kraljevo ime, ali da je duga svega 50 metara, kao i da se u njoj nalaze četiri nelegalna objekta.

"Ja ću pokušati, videćemo da li ću uspeti u tome, da Savska ponese ime Aleksandra Karađorđevića. Taj bulevar bi se ulivao u Karađorđevu ulicu, što apsolutno odgovara istorijskoj važnosti koju ima kralj Aleksandar Karađorđević", naveo je Šapić.

On je dodao da je kralj Aleksandar bio ujedinitelj i da se na razjedinjavanju srpskog naroda radilo uvek, ali da je komunistički režim to doveo do vrhunca.

"Termin Jugoslavija se vezuje isključivo za komunističku Jugoslaviju, ne za Aleksandrovu, a ja nemam ništa protiv njegove Jugoslavije. Ona je bila srpska, a komunistička je bila antisrpska Jugoslavija", rekao je Šapić.

Predsednik udruženja Kraljevina Srbija Miloš Pavković, koji je prisustvovao skupu, rekao je da ta organizacija podržava odluku o izmeštanju posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita iz Kuće cveća.

Podrška inicijativi za izmeštanje Kuće cveća

"Dajemo punu podršku gradonačelniku Šapiću u vezi sa njegovom nedavnom inicijativom za izmeštanje posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita iz Kuće cveća, kao i za podizanje spomenika đeneralu Draži, a isto tako se nadamo i da će Beograd dobiti spomenik kralju Aleksandru", rekao je Pavković i dodao da inicijativu za podizanje spomenika kralju podržava i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Beoinfo

Pavković je pročitao je pismo Aleksandra Krađorđevića u kojem se navodi da se danas obeležava devet decenija od događaja koji je promenio tok nacionalne i evropske istorije.

"Atentat u Marseju, kao i svaki takav podmukli zločin, bio je velika tragedija države i naše porodice, a često se kaže da su pucnji u Marseju bili pucnji novog svetskog rata", naveo je Karađorđević u svom pismu i istakao da je kralj Aleksandar Prvi "bio vizionar koji je uvek bio usmeren na svoje građane".

Na spomen česmi položeni su venci

Pred Kraljevom česmom na Lisičjem potoku parastos ubijenom kralju služio je izaslanik patrijarha srpskog Porfirija protojerej-stavrofor Ilija Šmigić i sveštenstvo arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Vence na Kraljevoj spomen- česmi su, pored gradonačenika Beograda i članova udruženja Kraljevina Srbija, položili pripadnici Vojske Srbije i članovi udruženja Pokret srce heroja, ali i građani Beograda.

Kralj Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj rođen je 16. decembra 1888. na Cetinju, predvodio je Srbiju u oba balkanska rata i Prvom svetskom ratu, a za vreme njegove vladavine došlo je do stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ubijen je 9. oktobra 1934. u Marseju, a dve godine kasnije, u Beogradu podignuta je u njegovu čast Kraljeva česma na kojoj je danas polaganjem venaca obeležena godišnjica njegove smrti.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Komentari (0)