Gosti Stava dana: Tomić skeptičan u vezi sa sistemskom borbom protiv lažnih vesti, Subotić kaže da će se sve više širiti

Lažne vesti nisu nikakav specifikum ni Srbije ni Balkana.

Reč je o globalnom fenomenu, s tim što je on u Srbiji, kao i mnoge druge stvari, izraženiji, možda čak i brutalniji. 

Gostujući u emisiji Stav dana, Tomić istakao je da lažne vesti postoje u medijima otkad je masovnih medija.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Lažne vesti podrazumevaju plasiranje dezinformacija u javnost da bi se izazvao određeni željeni efekat. Postoje u medijima otkad je masovnih medija. Razlika je što su sada svuda pristupne, mnogo se više šire i mnogo ih više aktera širi. Fenomen nije nov, star je nekih 140 godina, ali smo sada suočeniji s njima i svesniji", naglasio je sagovornik Newsmax Balkans.

Subotić je naglasio da postoje mediji koji su skloniji manipulisanju.

"Dok su drugi manje skloni, više poštuju etičke kodekse i profesionalnije se bave svojim poslom. Vest bi trebalo da ima dve sukobljene strane i nekog eksperta koji je neutralan i daje komentar na sve to. Većina ne poštuje ta pravila", pojasnio je gost Stava dana.

Subotić: Na tabloidima zabeležene 5.773  manipulativne vesti o studentskom pokretu 

Subotić je spomenuo istraživanje FakeNews tragača 'Blokadna beležnica' navodeći njegove rezultate kao primer manipulativnih vesti.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Što se tiče primera lažnih i manipulativnih vesti, to postoji u domaćim tabloidima, u kontekstu društveno-političke krize u kojoj se nalazimo. Plasira se na stotine manipulativnih vesti o studentskom pokretu. To su vesti koje su se izvlačile iz konteksta ili termini koji su se na neadekvatan način koristili. FakeNews tragač je vršio istraživanje 'Blokadna beležnica'. Zaključak je da smo na tabloidima Informeru, Alou i Večernjim novostima zabeležili 5.773 manipulativne vesti samo tokom šest meseci", napomenuo je urednik FakeNews tragača.

Tomić: Ljudi treba da vide i drugu stranu

Govoreći o tome koliko se na društvenim mrežama tekst čita u celini, Tomić je naveo da bar 75 odsto publike ne ode dalje od lida, odnosno od prve rečenice.

"Polovina populacije ostane na naslovu. To nema veze sa generacijom. Zatvaramo se u krugove sličnomišljenika, želimo da konzumiramo samo one informacije koje odgovaraju našim predrasudama, pogledima na svet i nismo da prihvatimo bilo šta što odudara od tog pogleda. Tako je sa konzumacijom medija. Ljudi treba da pročitaju kompletnu informaciju i da probaju da prošire um, ma koliko im to bilo iritantno, treba da vide i drugu stranu, koja najčešće nije zastupljena u priči jednog medija", poručio je medijski konsultant.

"Tanka granica između borbe protiv lažnih vesti i gušenja slobode govora"

Tomić je napomenuo da je skeptičan u vezi sa tim da postoji volja da se sistemska borba protiv lažnih vesti sprovede do kraja.

"Tanka je granica između borbe protiv lažnih vesti i gušenja slobode govora. Mnogo više se uzdam u zdrav razum i obrazovanje i osvešćivanje publike. 

Subotić je zaključio da će se u digitalnoj eri laži sve više širiti.

"Treba da se zalažemo da se uvede medijska pismenost u školi", zaključio je urednik FakeNews tragača.

Komentari (0)