(VIDEO) Komisija za zaštitu konkurencije ćuti deset meseci: Šta je sa istragom protiv trgovačkih lanaca

Toliko traje i institucionalna tišina o tome dokle je istraga stigla, iako su se u međuvremenu pojavile najave mera Vlade Srbije i poruke najviših državnih funkcionera da su visoke trgovačke marže jedan od ključnih uzroka poskupljenja osnovnih životnih namirnica.

Prema poslednjim informacijama koje je redakcija Newsmax Balkans dobila iz Komisije, ovaj predmet je i dalje u "drugoj fazi" - prikupljanje činjenica i dokaza uz sprovođenje ekonomskih analiza - a nadležni "nisu u mogućnosti da komentarišu postupak u toku, radi zaštite postupka i stranaka".

Printscreen: Newsmax Balkans

Identičan odgovor naša redakcija je dobila i početkom juna, kada je takođe saopšteno da će "javnost blagovremeno biti obaveštena" o svemu što je bitno.

"Ne čudi me ćutanje Komisije. Imamo predmet protiv Mastercarda koji stoji pet godina - sve je dostavljeno, a odluke nema", kaže za "Presek" Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

"Odgovor isti - radimo na tome"

Na pitanje da li je, kao predstavnik potrošača, dobijao ikakva dodatna objašnjenja iz Komisije, Gavrilović kaže da je iskustvo isto:

"Pre par meseci smo se obratili i dobili smo identičan odgovor kao i vi. U medijima sam takođe viđao iste formulacije, tako da više nisam ni pokušavao".

Kao primer spore procedure navodi predmet koji je Efektiva pokrenula protiv Mastercarda:

"Taj postupak traje pet godina. Svi podaci postoje, sve je dostavljeno, samo treba da donesu odluku. Zbog toga sumnjam da će se u ovom slučaju sa trgovinskim lancima išta desiti u dogledno vreme, ako uopšte", dodao je Gavrilović.

Marže, brojke i političke poruke

U javnosti se u međuvremenu raspravlja o visini trgovačkih marži. Efektiva je, podseća Gavrilović, još prošle godine prva izašla sa konkretnim maržama, profitima i zaradama trgovaca.

"Mi smo tada rekli da marže idu i do 47 odsto, dok je Ministarstvo trgovine tvrdilo da nisu ni 20. Nedavno je i predsednik potvrdio da marže idu i do 45 odsto. Dakle, potrebno je nešto uraditi", kaže on.

Najavljene mere Vlade, koje bi ograničile marže na oko 20 odsto, Gavrilović ne doživljava kao dokaz da je kartel postojao, ali ih vidi kao potvrdu da je problem stvaran.

Foto: Envato

"Ne mora da znači da su potvrda dogovaranja, ali potvrđuju ono o čemu govorimo već godinu dana", navodi naš sagovornik. 

Na pitanje da li će nove mere Vlade Srbije biti delotvorne, Gavrilović kaže:

"Nisam siguran. Hajde da vidimo kada to krene, šta će konkretno da se uradi i da li će doneti korist potrošačima. Svako od nas će to najpre osetiti na kasi". 

On podseća i na ranije akcije države u partnerstvu sa trgovcima ("bolja cena", "najbolja cena"), od kojih, kako kaže, "nije bilo mnogo koristi“, te na informacije da se ponovo vode razgovori sa trgovinskim lancima, sa skepsom odgovara. 

Foto: Envato

Na dilemu da li mere znače prekomerno mešanje države u tržište, odgovara:

"Ako postoje sumnje da su se trgovci nezakonito dogovarali, oni su već uticali na tržište. Ne vidim razlog zašto država ne bi reagovala. Pitanje je samo da li je izabrana metoda dobra".

Niža cena goriva kao ekonomska mera  

Po njegovom mišljenju, najbrži i najsnažniji impuls za smirivanje cena hrane došao bi iz oblasti energetike:

"Ako je država iskrena u nameri da obori cene, prvo bi trebalo da snizi cene goriva. Imamo ograničenje i nivo koji je među višima u Evropi. Da se dizel dovede na realan nivo - kao u zemljama regiona gde je, recimo, 40-50 dinara po litru jeftiniji, pali bi troškovi prevoza, a to bi se najpre prelilo na niže cene hrane. Posle toga mogu da se razmatraju dodatne mere da se pritisak na potrošačke cene još smanji", zaključuje Gavrilović. 

Razgovor sa Dejanom Gavrilovićem pogledajte u videu: 

Komentari (0)