(VIDEO) Oko 9.000 prvaka nije primilo kompletnu MMR vakcinu: "Jedna doza ne obezbeđuje dovoljan imunitet"

Zakon predviđa da deca prvu dozu prime sa navršenih godinu dana, a drugu pre polaska u školu.

Stručnjaci savetuju roditelje da vakcinom zaštite svoju decu od bolesti koje i dalje nisu iskorenjene, a mogu da izazovu teže posledice.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", prošle godine MMR vakcinu nije primilo oko 16 odsto mališana, dok drugom dozom nije vakcinisano devet odsto njih.

Samo prošle godine, prema podacima Batuta, zabeleženo je 884 slučaja morbila, a 97,6 odsto obolele dece nije bilo vakcinisano.

U Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, MMR vakcinacija se primenjuje u drugoj godini života, a potom i u sedmoj godini, pre upisa u prvi razred osnovne škole.

"Dokazano je da je vakcina efikasna"

Načelnica Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Ivana Begović Lazarević izjavila je za Newsmax Balkans da jedna doza ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu.

"Naravno da je važnije da deca prime prvu dozu, ali je podjednako važno da se vakcinišu i pred polazak u prvi razred osnovne škole i drugu dozu MMR vakcine, jer jedna doza ne obezbeđuje dovoljan imunitet", ukazala je sagovornica Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodala je da virus morbila uvek nađe put do osetljivih osoba.

"Ne treba uopšte svoju decu da dovode u rizik da obole. Biće to sigurno blaža klinička slika, ali ne treba da rizikuju. Vakcina je dostupna, dokazano je da je efikasna i potpuno bezbedna. Ako brine o zdravlju svog deteta, svaki odgovorni roditelj treba i vakcinaciju da gleda kao prioritet", navela je Begović Lazarević.

"Deca koja imaju autoimune bolesti ne mogu da prime vakcinu"

Insitut Batut je u februaru 2024. godine saopštio da je vakcinacija stvar individualne, ali i kolektivne odgovornosti i jedina mera zaštite od teških kliničkih formi oboljevanja, bolničkog lečenja i smrtnih ishoda. 

Direktor Doma zdravlja "Palilula" dr Aleksandar Stojanović je naglasio da neka deca ne mogu da budu vakcinisana zbog nekih bolesti koje imaju.

"To su autoimune, genetičke bolesti. Oni ne mogu da prime tu vakcinu jer ima rizikofaktore. Ovi koji mogu, ne mogu i ulazimo u krug da dolazimo ponovo do bolesti koje su nekad bile zaboravljene", naveo je Stojanović. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Inače, kontrolu da li su deca vakcinisana sprovodi sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja. Kako smo nezvanično saznali, većina prekršajnih prijava koje je sanitarna inspekcija podnela protiv nesavesnih roditelja je zastarela.

"Kod nas je osnovno obrazovanje obavezno, tako da su to neke stavke koje, na neki način, omogućavaju roditeljima da ipak upišu decu, a da nisu vakcinisana. Druga je priča, odlazak u preškolske ustanove. Tu ne bi trebalo upisati nijedno dete koje nema kompletiran vakcinalni status, a nema za to opravdan razlog", zaključila je Begović Lazarević.

Antivakserski pokret

Antivakserski pokret, koji se, bez obzira što je raskrinkan, proširio zahvaljujući internetu i globalizaciji, uticao je na ponovnu pojavu epidemija malih boginja.

Poslednjih decenija najveća epidemija malih boginja u svetu je bila između 2017. i 2019. godine.

U Srbiji je u tom periodu epidemija malih boginja odnela 15 života.

Komentari (0)