Koliko smo zaista pismeni?

Povodom Međunarodnog dana pismenosti, vredi da se zapitamo – da li smo zaista pismeni ili samo znamo da čitamo i pišemo?

Gosti emisije Tražim reč bile su dramaturg i pisac Ivana Dimić i nastavnica srpskog jezika i književnosti Danijela Kostić. 

"Ljudi koji su nepismeni su na neki način zarobljeni tim neznanjem, I onda mogu da im drugi kažu šta hoće, jel, ako on ne zna da čita. Kada čovek nauči da čita i kad je elemntarno pismen, to već otvara mogućnosti za kritičko mišljenje i prema tome i za slobodu. Ako nepismenost i dalje postoji to je poražavajuće za civilizacijski stepen", kaže Dimić.

Mnogi ljudi, bez obzira na obrazovanje, danas imaju poteškoće da napišu povezanu rečenicu, sastave mejl ili formulišu svoje mišljenje.

Odrastanje uz digitalno okruženje

Nedostatak čitanja, površna edukacija i brzo digitalno okruženje dodatno pogoršavaju problem. Omladina sve više koristi englenizme odnosno engleske reči i skraćenice koje se sve manje razumeju. 

"Današnja omladina je rasla uz internet I to je nihov način komunikacije. Vrlo su kreativni i vrlo su snalažljivi, u mnogim stvarima su daleko brži. Mreža ide u širinu, to je more informacija, šta nedostaje? Vertikala! Ne ide se u visinu i u dubinu, a mora da postoji i visina kao ideal mišljenja i dubina kao analiza. E sad kako to njima objasniti? Džaba je terati ih da čitaju, ja pokušavam da im objasnim da je čitanje nešto što je uživanje, da to nije kuluk, neki težak rad. Dođu roditelji i pitaju - koju lektiru da ih nateramo da pročitaju za raspust? Nemojte molim Vas gospođo, pa mi to radimo tokom godine, ionako će da zaboravi, neka čita nešto što voli - Harija Potera, Gospodara prstenova, bilo šta što će da ga navuče na čitanje", rekla je Kostić.

Svoje iskustvo o borbi za pismenost podelila je i Zorica Marković iz Niša, magistar filoloških nauka koja je društvene mreže iskoristila za edukaciju svih onih koji žele što bolje da usvoje srpsku gramatiku i da govore pravilnije. 

"Verujem u svoj poziv I ne želim da odustanem, ima ljudi kojima te moje ispravke dobrodošle i koji će to prihvatiti i koji jednostavno vide način da nešto nauče. Sve veći broj mladih ne čita i to se svakako odražava na njihovu pismenost, manjka ima fond reči i ne poznaju pravopisna pravila, lenji su da nateraju sebe da više čitaju, a pre toga da upoznaju gramatička pravila. Akutni problem su skraćenice i negacija glagola i aorist glagola biti", objašnjava ona.

Gošća naše emisije bila je i profesorka srpskog jezika Dušica Božović koja je svom rodnom gradu Gornjem Milanovcu napravila biblioteku. Njenu priču možete pogledati u celoj emisiji na našem YouTube kanalu. 

Šta možemo da uradimo?

Pre svega – da čitamo više. Da podstičemo decu da od malih nogu razvijaju ljubav prema jeziku.

Da obrazovanje ne bude samo sticanje diploma, već učenje stvarnog mišljenja i izražavanja i da kao društvo ponovo damo vrednost jeziku i kulturi dijaloga.

Komentari (0)